Специјално државно тужилаштво планира да испита све трансакције око увоза и складиштења пшенице коју је влада Душка Марковића, односно Министарство економског развоја тадашње министарке Драгице Секулић, купило у Француској у априлу 2020. године, као и чињеницу да је држава на овом послу изгубила преко пола милиона еура, сазнаје "Дан" из више добро обавијештених извора.
Финансијски губици у овом послу највјероватније су проузроковани плаћањем врло високе цијене складиштења пшенице у Луци Бар у хангарима "Јадроагента", а тужиоци, према нашим незваничним сазнањима, наводно сумњају да је неко игнорисао понуде за складиштење које су биле знатно повољније од оних које је Влада плаћала.
Влада, чији је премијер био Душко Марковић, купила је 10.500 тона француске пшенице по већој цијени због епидемије вируса корона, за укупно 2,4 милиона еура (или 229,23 еура по тони), а комплетан поступак набавке, као и све релевантне информације у вези са преговарањем и куповином од фирме Transgrain France S.A.S., прогласила је тајном.
Нова власт је скинула ознаку тајности након претходно прибављеног мишљења Дирекције за тајност података.
Држава је муку мучила са француском пшеницом, јер су многи сумњали у њен квалитет, а неколико пута је била нападнута болестима, па се и ту морало интервенисати.
Коначно пшеница је продата албанској компанији ATLAS MILLS S.R.L., која је била једини понуђач. Пшеница је продата 9. децембра 2021. године по цијени од 247,50 еура по тони, односно у укупном износу од 2.598.750,00 еура. Средства су са рачуна купца у Тирана банци уплаћена на девизни рачун Министарства финансија и 30. децембра тај износ је пренесен на рачун Државног трезора.
Да посао није био добар, показује и извјештај Државне ревизорске институције у којем је констатовано да је губитак на овом послу, из документације у коју је ДРИ имала увид, скоро пола милиона еура.
– Када се узму у обзир фактурна вриједност пшенице добављача – Transgrain France S.A.S. 2.406.915,00 еура, трошкови шпедиције, манипулације и складиштења фактурисани од "Јадроагента" д.о.о. Бар у укупном износу од 646.914,09 еура и приход од продаје албанској компанији ATLAS MILLS S.R.L., у износу од 2.593.552,50 еура (не рачунајући трошкове банкарске провизије, калирања робе и сл.), долази се до податка да је овим послом држава изгубила више од 460.276,00 еура – пише у извјештају ДРИ.
Поред овога што наводи ДРИ, треба нагласити да је било још разних трошкова. На примјер, пшеница је у силосима Луке Бар штићена у три наврата поступком фумигације и додатно још једном елевацијом (премјештањем из ћелије у ћелију). Само трошкови "лијечења" пшенице од "жижака" у два наврата, достигли су 20.000 еура.
А колико је та пшеница била потребна Црној Гори, говори чињеница да је скоро нико није хтио.
Из Министарства економског развоја су, док је пшеница још била у Луци Бар, упутили око 100 дописа и ургенција општинама како би утврдили стварну потребу за интервенцијом на тржишту, од чега су три општине (Тиват, Цетиње и Херцег Нови) изразиле потребу да се снабдију брашном под условима који су прописани планом за интервентне набавке. Те општине су укупно тражиле око 20 тона пшенице у интервалу од мјесец дана. То је била занемарљива количина да би пшеница била пуштена у промет, а Министарство економског развоја је закључило да нема и да није било озбиљног поремећаја на тржишту, односно, да пандемија није изазвала несташице брашна.
Како из министарства наводе, те ствари показују да је набавка пшенице била непотребна и неутемељена на стварним потребама тржишта "како у вријеме њене набавке, тако и касније током трајање пандемије коронавируса".
За сада се зна да нас је та пшеница захваљујући влади Душка Марковића отјерала у минус од преко пола милиона еура, а влада Здравка Кривокапића је, опет, несмотрено, по систему "да што мање изгубимо", продала у тренутку када је њена цијена расла из дана у дан.
Пшеница из Француске је тако завршила у Албанији, а продата је свега два мјесеца прије руског напада на Украјину и велике кризе снабдијевања храном. Продали смо је за нешто више од 247 еура по тони, а ових дана њена цијена је достигла рекордних 340 еура по тони. Тај губитак се мора прихватити јер у Влади нису могли знати да ће избити рат у Украјини, мада су многа предвиђања ишла у корист томе.
Лоша срећа или незнање? Или обоје? У сваком случају тужиоци ће испитати како смо успјели да пшеницу скупо платимо, скупо складиштимо и јефтино продамо.
