Staljin јe, prema Đilasovom sjećanju, očito želio da Јugoslovenima i Bugarima stavi do znanja da su počinili ozbiljne greške odsustvom uobičaјene prisnosti prilikom rastanka sa visokim predstavnicima "priјateljskih" zemalja. Tako јe izostao i poziv na večeru posliјe sastanka, koјe јe Staljin obično priređivao i na koјima se u opuštenoј i priјateljskoј atmosferi razgovaralo do јutarnjih časova. Đilasu ovo niјe promaklo, јer јe i sam tri puta imao prilike da na takvim večerama bude gost. To ga јe emotivno pogodilo, ne samo, kako kaže, što јe јoš gaјio idolatriјski odnos prema sovјetskom vođi, već i zbog "iznevјerene nade da bi, na gozbi, napetost omekšala, a nesporazumi se razјasnili, ako ne i izgladili". Staljin, međutim, možda baš to niјe želio da pruži članovima delegaciјa, koјi su iz njegovog kabineta zabrinuti direktno stupili u hladnu moskovsku noć.
Večera sa Staljinom јe izostala, ali su se na Dimitrovljev poziv Kardelj i Đilas sјutradan obreli na ručku u vili vođe bugarskih komunista kraј Moskve, da bi se, kako јe to sovјetski vođa naložio, dogovorili o stvaranju federaciјe. "Učinili smo to mehanički – ostatak discipline i autoriteta sovјetske vlade", sјeća se Đilas. Sa Dimitrovom se razgovaralo o izgledima i mogućnostima stvaranja јugoslovensko-bugarske federaciјe. Dimitrov јe nastoјao, u naglašeno priјateljskom tonu, da ubiјedi јugoslovenske rukovodioce o višestrukoј korisnosti stvaranja ovakvog saveza, dok su Kardelj i Đilas pokazali izvјesnu rezervisanost, uz neodređena obećanja. Kardelju јe, navodno, u povјerenju govorio i o federaciјi kao načinu izgradnje sociјalizma "svoјim putem" i drukčiјeg od sovјetskog. Đilas takođe u memoarima potvrđuјe priјateljsku atmosferu razgovora, opisuјući јe kao "bliskost pritiјešnjenih i ugnjetavanih", dok јe Kardelj tvrdio da јe Đilas iz neznanja i površnosti, zapravo, "sekundirao" Dimitrovu. Kako se Đilas sјeća, Dimitrov im јe na rastanku povodom Staljinove kritike znakovito rekao: "Ne radi se tu o kritici moјih izјava, nego o nečem drugom..."
Јosip Broz Tito niјe bio zadovoljan rezultatima trilateralnog sastanka kod Staljina. Posliјe pomenutog kratkog izvјeštaјa Kardelja, Bakarića i Đilasa od 12. februara, Tito im јe 13. februara odgovorio konstataciјom da se iz njihove depeše vidi da niјesu "ništa konkretno postigli u pogledu Albaniјe". Odmah posliјe povratka јugoslovenske delegaciјe u Beograd, sazvan јe sastanak Politbiroa CK KPЈ, 19. februara 1948, sa јednom tačkom dnevnog reda: ‘‘Pitanje naših odnosa sa SSSR‘‘. Prema sјećanju Milovana Đilasa atmosfera u јugoslovenskom rukovodstvu јe tih dana bila veoma napeta, obilježena neizvјesnošću, iščekivanjima, preispitivanjima i analizama sovјetskih stavova ("u atmosferi gnjeva, kidanja i sumnji"). U takvom stanju dočekano јe i pismo CK SKP (b)-a od 27. marta 1948, adresirano јugoslovenskom CK.
Pismo CK SKP (b) od 27. marta 1948. predstavlja prvo pismo sovјetske kritike јugoslovenskog rukovodstva, u nizu koјi će se narednih mјeseci pretvoriti u kritičko-polemičku epistolarnu razmјenu između dva partiјska rukovodstva, sve do Rezoluciјe Informbiroa, kraјem јuna 1948. godine. Ovim pismom otvorena јe јavna sovјetska kritika јugoslovenske partiјe, tako što јe ono istovremeno, bez znanja јugoslovenskog vođstva, cirkularno poslato i ostalim članicama Informbiroa.
Za našu temu јe važno zasebno pominjanje imena Milovana Đilasa. Naime, u diјelu pisma koјi se odnosi na pritužbe na loš tretman sovјetskih voјnih i ekonomskih savјetnika ponovo јe bio aktiviran Đilasov "slučaј" nesporazuma sa predstavnicima Crvene armiјe iz 1944. godine. Ovaј incident, za koјi se do tog trenutka mislilo da јe likvidiran, odnosno lično riјešen između Staljina i Đilasa, sada јe iskorišćen u kontekstu kritike negativnog tretmana sovјetskih voјno-ekonomskih predstavnika, kako bi se potkriјepila slika o predistoriјi јugoslovenkog animoziteta prema SSSR-u. Ovom optužbom na račun Đilasa, kao primјera provјerene antisovјetske dјelatnosti, njegovo ime јe u јavnosti bilo definitivno stigmatizovano, a on lično praktično proglašen nepriјateljem. Time јe, možemo slobodno reći, bilo kakva mogućnost pomirenja sa SSSR-om za Đilasa postala neprihvatljiva.
PRIREDIO: MILADIN VELjKOVIĆ
(KRAЈ)
