Kada vlastodršci napadaju racionalnu istinu oni prekoračuju sopstveni domen. Kada falsifikuju činjenice ili ih lažno prikazuju, oni su na svom terenu. Ovaj sukob politike i istine, odvija se u odnosu na racionalnu istinu. Odluke koje se tiču građana pripremaju se u javnom mnjenju. Kao što je rekao Medison "sve vlade počivaju na mnjenju". Čak i najautoritarniji vladari ne bi se domogli vlasti bez podrške sljedbenika i istomišljenika. Mnjenja građana u ljudskim stvarima su promјenljiva. Ovdјe je riјeč o suprotnosti između (javnog) mnjenja i istine. Građani se kreću ka raznim mnjenjima, ili javnostima, dok filozofi i naučnici tragaju za nepromјenljivom istinom nezavisno od mnjenja. Alain Badiou je zapazio da nije lako biti protivstruja, protiv "servilnog mnjenja". Badiou piše: "Čim `politika` svoje legitimno mjesto nalazi isključivo u javnom mnjenju, samo je po sebi jasno da je tema istine odatle izuzeta." Čim je istina protјerana, vlast se zasniva na laži i varanju svojih građana. Vladajuća mnjenja nisu otvorena za drugačije poglede. Po Spinozi: "Svaki čovјek ima nezastarivo prirodno pravo da bude gospodar svojih misli", odnosno, "svako može da misli šta hoće i da kaže ono što misli". Ako se uguši sloboda ljudima i nametne im se jaram "tako da se ne usude ni da prošapću nekoliko riјeči", desiće se da će "ljudi misliti jedno a govoriti drugo". Iz toga će se izroditi i gajiti laž, laskanje i pritvorstvo.
Za Spinozu je svaka vladavina "koja nastoji da svoju vlast proširi na mišljenja" u stvari, nasilna. Za Kanta "spoljna sila koja lišava čovјeka slobode da javno saopšti svoje misli, lišava ga u isto vriјeme njegove slobode da misli". A misao je "niјemi dijalog koji se odvija između mene i mojega ja". U radu o pitanju šta je prosviјećenost, Kant odgovara da čovјek mora "imati hrabrosti da se služi svojim razumom" (Sapere aude!). Uzroci neprosviјećenosti su liјenost i kukavičluk ljudi. Na kraju "Kritike praktičnog uma" Kant zaključuje: "Dviјe stvari ispunjavaju dušu uviјek novim i sve većim divljenjem i strahopoštovanjem: zvјezdano nebo iznad mene i moralni zakon u meni." Za Kanta, prosvјetiteljstvo je izlazak ljudi iz sopstvenom krivicom prouzrokovane nezrelosti. Ako zakoni ograničavaju istinu, ili ako je vlastodršci na drugi način suzbijaju, onda će posljedica biti da "ljudi jedno misle, a drugo rade". To je struktura "ketmana", koji označava ponašanje ljudi koji prikrivaju sopstvene poglede od sredine u kojoj žive, jer su ti stavovi i pogledi nepoželjni i nedozvoljeni u toj sredini. Svoje pravo mišljenje i uvјerenje ketman prećutkuje.
Istina ima problem da se preobrati u mnjenje. Veoma često mnjenje je jače od istine koja se teško probija. Pomјeranje od racionalne istine ka mnjenju je pomјeranje čovјeka od individualnog bića ka društvenom biću. Od antike do danas, u sviјetu se sukobljavaju filozofska i naučna istina i mnjenje. Intelektualci su, na određeni način, uviјek "protiv struje" (Isaija Berlin). "Prva istina" bila je odvajanje crkve od države. Još u XVII viјeku filozofska i naučna istina dostigle su vrhunac u sukobljavanju sa sviјetom, osporavajući "tajne religije". Edvard Gibon, rimski istoričar, zapisao je: "Različiti oblici obožavanja koji su prevladavali u rimskom sviјetu, bili su svi od strane naroda smatrani za istinite; od strane filozofa za podjednako netačne; od strane upravljača za podjednako korisne." Intelektualci se od običnih "učenjaka" razlikuju po tome što smatraju da je najbolji način za približavanje istini ne tako što se proizvodi novo znanje, već što se uništava staro vјerovanje. Kada su filozofi prosviјećenosti obnovili stari hrišćanski slogan "Istina će te osloboditi", oni su zamišljali proces "otvaranja vrata". Duhovna moć obuhvata moć ideja, moć znanja, religijsku i kulturnu moć. Duhovnu moć najpriјe su posјedovali sveštenici. Bertrand Rasel kaže: "Intelektualac je onakav kakvog ga mi znamo, duhovni potomak sveštenika, ali širenje obrazovanja ga je lišilo moći." Isaija Berlin govori o "kobnoj moći" – moći ideja koje su "filozofske zamisli odnjegovane u tišini profesorskog kabineta".
NASTAVIĆE SE
www.clio.rs
