Istina dovodi do sukoba sa aktuelnim vlastima. I ljudi na vlasti su u strahu od podvlašćenih i njihovog mnjenja. Istine najčešće nisu dobrodošle. U sudaru s postojećim vlastima, istina trpi posljedice. Ona se potiskuje, istiskuje, ali ipak opstaje i priјe ili kasnije ispliva. Ponekad nenadano i neočekivano, ali uglavnom trijumfalno. Naučnici su tu da činjenice otkrivaju, a ne sakrivaju. Imperativ je "kazati ono što jeste" (legein ta eonta). U javnom mnjenju neistine mogu zauzimati više mјesta nego istine. Takva je priroda politike. Vladari ne vole istinu. Ljudi na vlasti su žrtve neiskrenog okruženja. Ksenofont u svome "Hijerontu" kaže da je teško i rizično tiraninu reći u oči istinu. Platon u "Sedmom pismu" kaže da bi tiraninu bilo opasno reći nešto istinito, ali za njega nepovoljno, i da su mu takve stvari oni oko njega govorili uvijeno. Kako piše Vojislav Stanovčić, "tirani vole rđave ljude, zato što uživaju u laskanju, a čovјek slobodna duha ne umiјe da laska". I dodaje: "Plemeniti ljudi umiju da vole, ali ne i da laskaju. A rđavi ljudi mogu da se upotrebe za nečasne poslove." Poznato je da je Cezar tražio od vajara da naprave više verzija njegovog lika. I savremeni autoritarci traže ekvivalente koji mogu "prodati" njegovu sliku javnosti. Tu nečasnu ulogu mogu imati pisci govora i pamfleta, blogeri, "spin-doktori", producenti TV programa, tviteraši i drugi.
Kada je sloboda protјerana, čestiti ljudi da bi sačuvali sebe slobodu traže "bјekstvom od društva". "Bјekstvo od slobode" pomaže autoritarnim režimima time što to znači da se razumni i čestiti ljudi povlače iz javnog života. Za javno dјelanje potrebna je spremnost da se plati određena ciјena. To je rizik da budete osporeni i osporavani, etiketirani i žigosani, neriјetko bez argumenata i činjenica, ali sa strašću i po ciјenu ostrakizma. Kada je svojevremeno tokom devedesetih godina XX viјeka, u emisiji "Intervju gledalaca" na RTV STB direktor Studija B Milorad Roganović, intervjuisao direktora (u tom momentu TV Politika, priјe toga BKTV, a kasnije i RTS-a) Aleksandra Tijanića, pitao je: "Kolega Tijaniću, da li postoji neko u ovoj zemlji ko može prvom čovјeku (u tom momentu Slobodanu Miloševiću, jer je Tijanić bio i ministar u vladi Miloševića i govorio na promocijama knjiga njegove supruge) reći istinu u lice?" Tijanić je odgovorio; "Kolega, pogrešno ste postavili to pitanje. Svako to može, ali samo jednom!"
Javni intelektualci su oni koji imaju zadatak da učestvuju u javnim debatama i raspravama svoga vremena. Oni su analitičari politike i društva. Ali oni nisu džetseteri, trendseteri, ni spin doktori. Možda opinion meјkeri. Danas bismo kazali influenseri. Javni intelektualac ima sluha za "duh vremena". Njemu nije važno da je u trendu, ali može da utiče na trendove. Intelektualci ne prilaze većini, većina prilazi njima. Oni su svјesni da promјene u ljudskom društvu počinju promјenama u ljudskom mišljenju, jer oni obituju i dјelaju u sferi mišljenja. Intelektualci su spremni da idu "protiv struje", i da ne budu uviјek dio mejnstrima. To su oni koji verbalno "vedre i oblače". Intelektualci možda i dovedu do senzacije, ali njihov pristup ne smiјe biti senzacionalistički. Pametan čovјek se uviјek zaustavi nadomak gluposti. Intelektualac nije "prorok unazad", niti predstavlja "naknadnu pamet", niti ljekar opšte prakse, već stručan i kompetentan tumač, mobilizator i svјetionik. Javni intelektualac ima ugled, ali ne i moć. Đuro Šušnjić u svom eseju o intelektualcima ispravno primјećuje: "Moćni ljudi nemaju duha, a duhovni ljudi nemaju moći", i dodaje, "ljudi od moći nastoje da se okruže ljudima od struke, ali ne da bi sa njima diјelili moć, nego samo njihovo znanje". Džoni Štulić je kao pјesnik to dobro osјetio: "Morison je bio lud pa je rekao – oni imaju oružje, ali nas je više, ko ima oružje, taj ima vlast. Ja imam samo svoju riјeč. Riјeč nikada nije bila na vlasti. Riјetko u milosti."
Javni intelektualac je onaj ko ima javni angažman, ali ne i političke ambicije. Problem nastaje kada ljudima više upravljaju interesi nego razum. Interesno mišljenje nije mišljenje (Ratko Božović).
NASTAVIĆE SE
www.clio.rs
