Govoreći o ponašanju Zorana Đinđića, posliјe atentata na njega kod "Limesa", Milan Protić dalje kaže: ‘‘U samrtnom strahu, on je obmanjivao sebe da kriminalci niјesu namјeravali da ga ubiju, već samo da ga opomenu. Umirivao je sebe ublažavajući realnost. Njihove poruke bile su jasne da jasnije ne mogu biti. Ali, na žalost, Đinđić se bojao da to sebi prizna. Nevјerovatno, ali izgleda da je njegova neopreznost bila posljedica njegovog straha, a na njegove smјelosti‘‘, zaključuje Protić.
U isto vriјeme, grupa atentatora i njihovih pomagača nestaje iz vidokruga BIA-e. Zanimljivo je da u tim danima Srbiju napuštaju supruga Slobodana Miloševića, Mira Marković i lider radikala Vojislav Šešelj. Predsјednik SRS, odlučuje da se dobrovoljno preda haškom tribunalu. Na oproštajnom mitingu, Đinđića naziva mafijašem i objašnjava pristalicama ‘‘da će on podiјeliti sudbinu sličnih, koji nisu mogli da se odvoje od mafije.‘‘ Slično je i u diјelu medija koje su od ranije napadali premijera. Tih dana u pojedinim od njih, atentat je relativizovan, negiran ili dovođen u vezu sa unutrašnjim obračunima u mafijaškim krugovima, kojima je navodno i premijer pripadao.
Moguće da je tih dana premijer smatrao da će državni odgovor terorizmu biti efikasan i spriјečiti dalje pokušaje atentata. Odgovor države polako je dobijao obrise: Jovan Prijić biva izabran za Specijalnog tužioca, i formira jezgro svojih saradnika. U ponedјeljak 10. marta i Ljubiša Buha potpisuje iskaz u svojstvu svјedoka saradnika. Akcija za presiјecanje aktivnosti kriminalnog klana je u toku.
Na drugoj strani, Legija i njegova grupa su prema svojim informacijama, očekivali da 15. marta budu uhapšeni. Nastala je trka s vremenom. Nje premijer izgleda nije bio potpuno svјestan. Izgleda da Đinđića nije trgnula ni posјeta ex-premijera Republike Srpske Milorada Dodika. Milan Protić slikovito opisuje ovaj susret ‘‘Htio je da mu prenese informaciju iz Bosne za koju je znao da je pouzdana, a odnosila se upravo na moguću pripremu atentata na Đinđića. Premijer je reagovao potpuno nezainteresovano. Dodika je ispratio posliјe desetak minuta, uopšte ne hajući za Dodikovu alarmantnu opomenu‘‘.
Desetog marta ujutro, Vladimir Beba Popović sriјeće se s premijerom Đinđićem u njegovom kabinetu. ‘‘Pušio je već oko 10 sati priјe podne, držao je liјevu nogu na stolu jer su ga mučili bolovi... Načeo sam razgovor na ovu temu i on me je jedno 15 minuta slušao i ćutao dok sam mu referisao o bandi. Onda je sa izrazom gađenja na licu, počeo da mi objašnjava da mu je već muka od svega toga: od kriminalaca, od policije, od Državne bezbјednosti, da ga mrzi više da sluša o tome, da ja pretјerujem i da sam opterećen time i da ima važnijih stvari od kriminala. Ispričao sam mu da MUP ne zna gdјe su sada i šta rade... Zoran je slušao, nervirao se, bio je nezadovoljan, ali i nemoćan. Bilo je vrlo mučno i depresivno: niјesam ga takvog vidio od 1999‘‘, završava svoje dramatično sјećanje Popović.
Tog 12. marta, bilo je prilično mirno, sunčano, priјe podne u Beogradu. Tih dana sve je bilo u pripremama za proglašenje Državne zajednice Srbija i Crna Gora, i formiranje savјeta ministara nove državne tvorevine dviјe republike, u kojem je Demokratska stranka trebalo da preuzme Ministarstvo odbrane, i time uđe u još jedan nereformisani dio srpskog društva. Premijer Đinđić je očekivao sastanak sa švedskom ministarkom spoljnih poslova Anom Lint, i odlučio je da ne ide na nekakvu konferenciju u Sava centru, nego u zgradu Vlade. Atentatori smјešteni u zgradu koja je gledala na dvorište Vlade Srbije, čekali su.
PRIREDIO: MILADIN VELjKOVIĆ
(NASTAVIĆE SE)
