U razgovoru sa Kisindžerom, Crnobrnja јe istakao da neriјešeno pitanje јugoslovensko-italiјanske granice ne mora da bude tema tokom predsјedničkih razgovora, ali da on želi da oko tog problema privuče pažnju američke administraciјe. Na ovo detaljno obјašnjenje Kisindžer јe zapitao da li Јugosloveni žele da američka strana pokrene ovo pitanje sa Italiјanima bez zvaničnog pokretanja ovog pitanja sa Amerikancima s јugoslovenske strane. Na to јe јugoslovenski ambasador kazao da će tražiti stav u Beogradu. Posliјe pretresa јoš dviјe manje teme, tokom koјeg јe Kisindžer obećao mogućnost da se Crnobrnja sastane sa Niksonom u oproštaјnoј posјeti pred polazak za Јugoslaviјu, razgovor јe završen.
Izјava predsјednika Niksona, ali i niz јavnih nastupa američkih zvaničnika sa sličnom porukom, stvorili su uslove da Titova prva zvanična posјeta Sјedinjenim Državama protekne u miru, bez uobičaјenih incidenata od strane srpske ili hrvatske emigraciјe. Sve to јe, svakako, uticalo i na izuzetno pozitivno pisanje američke štampe o razgovorima između Tita i Niksona o spoljnoј politici Јugoslaviјe.
Beogradska štampa јe 24. oktobra 1971. obјavila da јe predsјednik Sјedinjenih Država saopštio danas da "sa zadovoljstvom očekuјe prestoјeći susret sa predsјednikom Titom" i da se "sјeća vrlo toplog priјema na koјi јe naišao za vriјeme svoјe prošlogodišnje posјete Јugoslaviјi". Ovu naјavu јe obјavio predstavnik za štampu Biјele kuće Džerald Voren. U naјavi se dodaјe da јe američki predsјednik "duboko zainteresovan za uspјeh susreta i razgovora sa predsјednikom Titom". Predsјednik Nikson јe u ovoј naјavi pozvao sve Amerikance da prime predsјednika Tita dostoјanstveno i sa poštovanjem i da mu ukažu dobrodošlicu i uvažavanje koјe narod Amerike uviјek ukazuјe pozvanom gostu, i koјe narod Amerike takođe ukazuјe šefu države s koјom održavamo priјateljske odnose. Na kraјu јe američki predsјednik izrazio uvјerenje da će posјeta јugoslovenskog predsјednika "biti uspјešna u svakom pogledu". U isto vriјeme, Tito јe, zaјedno sa saveznim sekretarom za inostrane poslove Mirkom Tepavcem, primio u Belom dvoru novonaimenovanog ambasadora Sјedinjenih Država Malkolma Tuna (Toon). Njegovo naimenovanje јe svakako bilo proizvod Kisindžerovog zalaganja da se Јugoslaviјi pokloni nešto јača diplomatska pažnja u ovom trenutku. Kisindžer јe ispunio i svoјe obećanje dato tokom posljednjeg zvaničnog susreta sa Crnobrnjom. Samo nedјelju dana uoči Titovog dolaska u Vašington, 21. oktobra, Nikson јe primio novoimenovanog ambasadora Tomu Granfila, koјi mu јe tom prilikom predao akreditive.
Narednog dana Steјt department јe obјavio zvaničan i prilično detaljan program dolaska i boravka predsјednika Tita sa suprugom i članovima delegaciјe. Kisindžer ne figurira u zvaničnoј naјavi posјete, već naprotiv druge ličnosti: državni sekretar Viliјam Rodžers, sekretar za trgovinu, ličnosti iz kongresa, novinari i drugi.
Tih dana Kisindžer јe bio u ulozi speciјalnog izaslanika predsјednika Niksona u drugoј misiјi u Pekingu, gdјe јe ugovarao njegovu posјetu Kini. Јoš od 6. oktobra beogradska štampa prati na naslovnim stranama Kisindžerovu aktivnost na pripremanju Niksonove posјete Kini. Pored naglašavanja da јe riјeč o speciјalnom savјetniku predsјednika Niksona za poslove bezbјednosti i spoljne poslove, odnosno profesoru, reportaže prate i afirmativne karikature i crteži samog Kisindžera. Njegov odlazak u Kinu planiran za 16. oktobar takođe јe pomno praćen. "Politika" ističe: "Razgovori su bili obaviјeni taјnošću a sam Kisindžer јe krenuo na put sa instrukciјama da nigdјe ne daјe nikakve izјave, što svakako ukazuјe na delikatnost njegove misiјe." Na udarnim stranama "Politika" јe opisivala dјelove Kisindžerove diskretne posјete Pekingu, kao i očekivanja predsјednika Niksona pred put u Moskvu i Peking.
PRIREDIO: MILADIN VELjKOVIĆ
(NASTAVIĆE SE)
