Полицијски службеници који су интервенисали у акцији разбијања протеста на Цетињу 5. септембра 2021. године нијесу правили разлику између грађана који су намјеравали мирно напустити скуп, односно локацију на којој су се задесили и оних који су стварно нарушавали, у већем обиму, јавни ред и мир.
То је закључио Савјет за грађанску контролу рада полиције, који је поступао по притужби угоститеља са Цетиња, Бранка Мартиновића (36).
- Савјет оцјењује да је примјена полицијских овлашћења према грађанину, господину Бранку Мартиновићу, није била професионална, да је у конкретном случају дошло до повреде права и да је изостао основни очекивани стандард полиоцијског поступања да се прави разлика, код примјене средстава принуде, између мирних и насилних учесника демонстрација. Савјет је констатовао да Управа полиције грађанина господина Бранка Мартиновића није довела на било који начин са извршењем било којег кривичног дјела или прекршаја, нити је за истог навела или поуздано потврдила да је одбио поступити по издатом наређењу било којег полицијског службеника или да је на било који начин био агресиван према полицији - пише у закључку.
Савјет је указао да су полицајци грађанима, нарочито онима који нијесу пружали насилан отпор, прије употребе средстава принуде, морали омогућити безбједно напуштање локације на којој је дошло до нарушавања јавног реда и мира.
"Савјет је, кроз рад по другим притужбама у односу на полицијске интервенције на Цетињу од 5. септембра 2020. године, као и односу на оне из 2015. године у Подгорици, препознао чињеницу да полиција грађанима није пружила ни минимално потребно (разумно) вријеме да почну да се разилазе и удаље се са локације на којој је, према наводима, полиције дошло до нарушавања јавног реда и мира".
Констстујући да употреба хемијских средстава за растурање окупљања захтјева посебно оправдање, написали су да је нарочито тешко оправдати неселективну употребу средстава попут бацања сузавца у околностима у којима демонстранти, посебно насилни, и случајни пролазници не могу бити раздвојени.
"Употреба силе у растурању окупљања може у одређеним околностима представљати нечовјечно и понижавајуће поступање".
Мартиновић је преко активиста Црногорског хелсиншког одбора за људска права поднио притужбу због поступања полиције 5. септембра прошле године.
Он је у притужби написао да се тог дана возио са другом на мотору и пратио дешавања на Цетињу, и да су свратили на главни градски трг, испред поште, те да је повријеђен када је покушао да помогне старијој госпођи која је пала након што ју је полиција погодила нечим.
- У том тренутку, један од полицајаца са дистанце од највише десетак метара окренуо је пушку директно према мени и гађао ме нечим. На основу изгледа куглице мислим да је у питању гумени метак - написао је у притужби.
Савјет је тим предметом задужио чланицу др Милену Поповић Самарџић, која је од директора УП тражила да образложи и појасни поступање полицијских службеника према Мартиновићу, достави имена полицијских службеника који су на градском тргу тог дана дејствовали свим облицима муниције и хемијским средствима, али и одговор да ли Мартиновића доводи у везу са извршењем неког кривичног дјела или прекршаја.
Истовремено, Врховном државном тужиоцу поднијели су кривичну пријаву, како би се провјерило да ли у радњама полицијских службеника према Мартиновићу има бића било којег кривичног дјела или прекршаја за које се гоњење предузима по службеној дужности.
УП је савјету одговорила да су њихови службеници тог дана законито вршили послове обезбјеђења непријављеног јавног окупљања, односно послове одржавања јавног реда и мира.
Казали су им и да су, након што је група грађана започела са противправним понашањем - нападом на службенике Управе полиције, дошло до пробијања кордона:
"Након чега су се стекли законски услови за употребу средстава принуде. Употреба хемијских средстава и средстава посебне намјене, у конкретном, примијењена је у циљу успостављања нарушеног јавног реда и мира и спрјечавања даљег вршења кривичног дјела напада на службено лице у вршењу службене дужности, иста су законом дозвољена а њихова употреба је предвиђена из разлога јер стварају најмање штетне посљедице лицима према којима се дејствује"
Они су оцијенили неоснованим наводе Мартиновића - да је погођен гуменим метком, истичући да их не посједују.
Савјет је закључио да су полицијски службеници дужни употријебити најблаже средство принуде којим се постиже циљ, сразмјерно разлогу употребе и на начин којим се службени задатак извршава без непотребних штетних посљедица.
"Права полицијских службеника на интегритет, живот и безбједност такође се морају поштовати и осигурати".
Закључили су и да се канистери сузавца никада не испаљују директно на или против особе, те да је циљ употребе хемијских иританса који се лансирају на даљину распршити групу и избјећи насиље.
"У случају употребе треба их пуцати под високим углом".
Савјет је у закључку примјетио да је култура ћутања и даље доминантна у полицијској организацији:
"Због које је изузетно отежано утврдити све чињенице у вези са употребом средства принуде, па и кинетичких пројектила и сузавца и њихове стварне употријебљене количине, начина испаљивања, као и одговорност оних који су их испаљивали на непрофесионалан начин".
Више учесника протеста против устоличења митрополита црногорско-приморског Јоаникија жалило се на поступање полиције 4. и 5. септембра прошле године.
У закључку Савјета пише да желе јавно да истакну изузетно посвећен и професионалан рад своје чланице, др Милене Поповић Самарџић, на том предмету. "Захваљујући њеном ангажовању, Савјет је ступио у контакт и добио стручну експертизу др Алпера Öзкöка и др Öндер Öзкалıпца, који су међународни стручњаци из области форензике".
Они су анализирали фотографије и медицински извјештај подносиоца притужбе, а њихов извјештај Савјет је прихватио. Вјештаци су констатовали да је "старост тренутне повреде генерално компатибилна са изјавом подносиоца жалбе", али и да је изазов "одредити предмет удара због нејасних отисака озљеде". "Али да се 'може протумачити да је испаљивање извршено гађањем, без обзира на то да ли се ради о канистеру сузавца или кинетичком ударном пројектилу'", пише у закључку.
Савјет објашњава да је, било да је прихваћено да је предмет удара био канистер сузавца или кинетички ударни пројектил, таква употреба силе била би незаконита због циљаног испаљивања:
- Ако агенција за спровођење закона није могла утврдити и документовати употријебљено оружје, тврдње подносиоца жалбе треба сматрати истинитим због обрнутог терета доказивања. Зато што службеници за спровођење закона имају терет одговорности и документације - пише у закључку.
