Jagode nisu samo super ukusne, one su nutritivno veoma bogate i pružaju brojne zdravstvene prednosti. Mi vam dajemo 10 razloga da ih jedete svakoga dana. 

Jagoda, Fragaria, je član porodice ruža (rosaceae) i jedno od najpopularnijih voća na svijetu. Postoji više od 10 vrsta jagoda koje se razlikuju po ukusu, veličini i teksturi, ali sve imaju isti karakterističan oblik srca i crveno meso sa sjemenkama.

Ad

Ako pitamo biologe, jagode zapravo nisu voće. One svoje sjeme nose spolja jer nose svoje sjeme spolja i razvijaju pelcere iz kojih se mogu razviti potpuno nove biljke. A sa stanovišta biologije, to nisu osobine voća. Uz to, pripadaju porodici ruža što ih čini – cvijećem. Ipak, to ne znači da nisu nutritivno vrijedne i da nemaju zdravstvene prednosti. Naprotiv!

Zdravstvene prednosti jagoda

Antioksidansi u jagodama, uključujući vitamin C, mogu da podrže vaš imuni sistem i mogu da smanje šanse da se razbolite. Jagode takođe mogu pomoći u suzbijanju upale, upravljanju šećerom u krvi i zaštiti od zdravstvenih stanja kao što su visok holesterol, rak, bolesti srca, moždani udar i dijabetes.

Jagode su odličan izvor sledećih nutritijenata koji su važni za čovjekovo zdravlje:

Magnezijum

Fosfor

Kalcijum

Kalijum

Folate

Vitamin K

mangan

Nutritivne vrijednosti jagoda

Porcija jagoda od 80 g obezbjeđuje:

26Kcal/101KJ

0,5 g proteina

0,4 g masti

4,9 g ugljenih hidrata

13,0 g vlakana

136 mg kalijuma

49mcg folne kiseline

46 mg vit C

10 razloga zbog kojih treba jesti jagode:

A kada se nutritivne vrijednosti i zdravstveni befeniti jagoda spoje, dolazimo do sledećeg zaključka:

1. Imaju malo kalorija

Jagode su niskokalorične, a slatkog ukusa, tako da dobro djeluju kao zdrava alternativa poslasticama i pudinzima. Jedna porcija (80 g) obezbjeđuje samo 24 kcal.

2. Poboljšavaju zdravlje srca

Jagode su bogate šarenim pigmentima koji imaju zaštitni efekat – smatra se da ovi antocijanidini imaju brojne potencijalne zdravstvene prednosti, uključujući prevenciju upalnih stanja i srčanih oboljenja. Opservacijske naučne studije povezuju redovnu konzumaciju jagoda sa manjim rizikom od srčanog udara.

3. Može pomoći u kontroli krvnog pritiska

Kao izvor hranljivih materija pogodnih za srce, uključujući kalijum, folat i vitamin C, jagode mogu pomoći u kontroli krvnog pritiska.

4. Može regulisati šećer u krvi

Čini se da konzumiranje jagoda usporava varenje glukoze i smanjuje upotrebu insulina, posebno kada se jede uz obrok sa visokim sadržajem ugljenih hidrata. Čini se da su šareni antocijanini ti koji imaju ovaj efekat.

5. Pomaže kod dijabetesa tipa 2

Jagode sadrže jedinjenja koja se zovu polifenoli, od kojih su dva – elaginska kiselina i elagitanini – pokazali iznenađujuću vrijednost kada je u pitanju držanje pod kontrolom dijabetesa tipa 2. Konkretno, izgleda da regulišu šećer u krvi, međutim, potrebno je više istraživanja da bi ovo tretiralo kao naučno dokazana činjenica.

6. Dobre su za kožu

Jagode pomažu u povećanju proizvodnje kolagena. Ovo zauzvrat pomaže u poboljšanju teksture kože. AHA prisutne u jagodama pomažu u pilingu mrtvih ćelija kože, otkrivajući svijetao i blistav ten.

7. Pomažu u kontroli težine

Jagode imaju nizak glikemijski indeks (GI) i kao takve pomažu u umjerenom oslobađanju šećera u krvi. Studije sugerišu da ishrana sa niskim GI može biti korisna za kontrolu težine i za smanjenje incidence bolesti povezanih sa gojaznošću.

8. Poboljšavaju pamćenje

Biljna jedinjenja koja se nazivaju flavonoidi, a kojima su bogate jegode, pomažu u očuvanju funkcija mozga, prije svega pamćenja. Smatra se da oni smanjuju rizik od Alchajmerove bolesti kod starijih osoba.

9. Može ublažiti bolove u zglobovima

Protivupalni efekti jagoda mogu ublažiti bolove kod stanja zglobova kao što je osteoartritis. Jedna studija je izvijestila o smanjenju bola i upale kod gojaznih odraslih koji su svakodnevno konzumirali 50 g napitka pripremljenog od osušenih jagoda tokom 12 nedjelja.

10. Pomaže varenje

Jagode su bogat izvor polifenola i vlakana, od kojih oba imaju prebiotička svojstva, što znači da obezbjeđuju izvor goriva za korisne bakterije koje žive u vašim crijevima. Redovnim uključivanjem jagoda u ishranu možete podstaći povećanje korisnih bifidobakterija.

Alergija na jagode

Iako većina nas može da uživa u jagodama bez problema, one su čest alergen, posebno za malu djecu. Ako imate alergije na polen breze ili jabuke, veća je vjerovatnoća da ćete razviti sekundarnu alergiju na hranu na jagode.

Jagode, zajedno sa voćem uključujući jabuke, breskve, avokado i borovnice, sadrže prirodne hemikalije koje se nazivaju salicilati. Neki ljudi su osjetljivi na ova jedinjenja i mogu da dožive alergijsku reakciju uključujući osip na koži.

Jagode takođe sadrže goitrogene, jedinjenja koja mogu da ometaju funkciju štitne žlijezde, tako da oni sa stanjem štitne žlijezde treba da minimiziraju njihov unos. Na kraju, jagode su bogate histaminom, što znači da će oni sa intolerancijom na histamin možda morati da smanje unos.

Generalno, da li su jagode zdrave?

Slatke i sočne jagode donose mnogo na trpezu. Slatke su, ali sa niskim GI i malo kalorija. Umjesto povećanja nivoa šećera u krvi, jagode bi mogle da pomognu u usporavanju varenja glukoze i smanjenju skokova insulina, što ih čini zdravim izborom za one sa dijabetesom tipa 2.

Ako ste zabrinuti zbog alergija na hranu ili imate bilo kakvu drugu zabrinutost, obratite se svom ljekaru opšte prakse ili registrovanom dijetetičaru za uputstva.