Уважаваjући реалност, забринутост народа и сугестиjа са сjедница Одбору за економиjу и Извршног одбора Виjећа, на коjима jе разматрана и констатована алармантна економско-социjална реалност на сjеверу Црне Горе, Бошњачко виjеће позива Скупштину, Владу и све иституциjе да се хитно заложе за поштовање основних људских права - право на рад и зараду, наводи се у саопштењу предсjедника Бошњачког виjећа Еjупа Нурковића.
- Сjеверни регион jе у периоду транзициjе и приватизациjе изгубио и оно мало компаниjа у прерађивачкоj индустриjи коjе су привређивале на основи реалних ресурса овог региона и имале своjе тржиште. Мала улагања у посттранзиционом периоду су погоршала конкурентност локалних самоуправа региона и гурнула становништво у агониjу све дубљег сиромаштва - наводи Нурковић.
Истиче да је неразвиjеност сjеверног региона давнашњи проблем, узрокован значаjно мањим улагањима државе у jавну инфраструктуру, развоjне проjекте и људске ресурсе, у односу на централни и jужни регион, што jе додатно увећало разлике у нивоу развиjености међу њима. Уставна гаранциjа, законске мjере и процедуре, стратешки документи, jавне прокламациjе и проjекти коjи су требали да обезбиjеде равномjерни регионални развоj дали су врло скромне резултате.
Парадокс jе, каже, да jе регион са наjвише природних ресурса у држави остао и даље наjнеразвиjениjи, па ова околност битно ограничава и укупни развоj државе.
- С jедне стране, сjеверни регион се простире на више од половине териториjе државе, располаже са наjвећим диjелом рудних налазишта, хидропотенциjала, шума, пољопривредног земљишта, атрактивних простора за туристичку валоризациjу и има око 30 одсто становништва Црне Горе. Без обзира на те компаративне предности, сjеверни регион има свега око 22.000 запослених, што jе тек 15 одсто од укупно запослених, око 26.000 незапослених што jе око 47 одсто укупног броjа незапослених, око 31.000 пензионера, око 15.000 корисника социjалних давања, као и наjвећи броj сиромашних. Незапослених у овом региону има више од запослених, а на jедног запосленог долазе три издржавана лица. У општинама Гусиње, Плав, Андриjевица, Беране, Петњица, Рожаjе и Шавник стопа незапослености jе драматично висока и креће се у распону од 50 одсто до 70 одсто. У Рожаjама, Плаву и Гусињу има више корисника социjалних давања него запослених, што jасно говори о незавидним социjалним приликама становништва у њима. И просjечне плате и пензиjе у овом региону су значаjно ниже од просjечних у држави - истиче Нурковић.
Сматра да су тежак материjални положаj становништва овог региона и одсуство наде да ће се у скориjоj будућности промиjенити стање утицали на његово брзо исељавање из завичаjа, наjвише у земље Западне Европе и развиjениjа подручjа Црне Горе.
Отварање одрживих радних мjеста и запошљавање младих људи jе, каже, императив и наjефикасниjа мjера коjа би зауставила негативне трендове.
- Не можемо бити задовољни учинком актуелне владе, како због неефективне политике у санациjи посљедица пандемиjе на економиjу и очување радних мjеста, тако и због великог смањења капиталних улагања у развоj инфраструктуре и отварање нових радних мjеста. На таj начин jе привреда ушла у озбиљну кризу, а животни стандард становништва додатно урушен. Ни наjављени капитални буџет за наредну годину не обећава бољу будућност овом региону, посебно наjмање развиjеним општинама, jер ниjе предвидио финансирање важних развоjних проjеката, коjи би наговиjестили развоjне перспективе и нова запошљавања - наводи се у саопштењу Нурковића.