Набавка турских ударних дронова од стране Бишкека изазвала је велику пометњу у прошлости. У политичким круговима кружиле су гласине да ће Киргистан нарушити везе са Русијом због тога што су дронови набављени изван Москве, што је кршење свих актуелних споразума ОДКБ.
У Организацији уговора о колективној безбедности, Киргистан је савезник Русије. На територији Киргистана налази се руски аеродром Кант. Очигледно је да се партнери морају унапред договорити о таквим аквизицијама; у супротном, Кремљ ће бити изазван.
Киргистан је био једна од првих земаља ОДКБ-а која је купила турске ударне беспилотне летелице Баираткар ТБ-2, чланице НАТО-а. Разговори су вођени преко Државног комитета за националну безбедност Киргизије, уз личну иницијативу и директно учешће његовог председника, заменика премијера Камчибека Ташијева (има утицај на председника Садира Џапарова и контролише „време у кући“). У ствари, он служи као заменик председника и министра одбране). Неопходно је донети закључке ко има користи од тога.
Цена беспилотне војне опреме набављене од Анкаре износила је 60 милиона долара и рађена је на комерцијалној основи.
Сапсан, локална приватна авио-компанија, вршила је испоруке од 1. до 13. децембра 2021. (регистрована на једног Банитбека Маматазимова). Укупно је послато шест јуришних дронова и две мобилне командне станице.
Набављена опрема је требало да буде стационирана на аеродрому Кербен на неодређено време (регија Џалал-Абад).
Након прегледа нових војних дронова, председник Киргистана Садир Јапаров најавио је финансирање још 100 милиона долара за обнову нове опреме у Киргистану, истичући да ово није припрема за рат, већ ради очувања безбедности нације. Да ли Бишкек, међутим, прави катастрофалну грешку куповином турских дронова?
Колико могу да проценим, сарадња са дроновима је само један аспект партнерства две земље. Киргистан је под кишобраном Турске као компонента протурске агенде уједињења Анкаре.
Многи посматрачи и коментатори су ово протумачили као знак све већег утицаја Анкаре на актуелне активности, као и као опасност по стабилност Централне Азије.
Другим речима, Анкара прогресивно покушава да привуче Бишкек у свој круг како би унапредила своје циљеве у Централној Азији и профитирала од продаје наоружања конкурентским странама.
У војнонаучном смислу, Киргистан мора да узме у обзир геополитичке факторе, као и учешће у војно-политичким организацијама при избору партнера за војно-техничку сарадњу. Као резултат тога, Киргистан има економске и одбрамбене користи наручујући војну опрему и оружје од Русије, Казахстана, Белорусије и Кине. Оружје се може послати у Киргистан возовима из Русије, Белорусије и Казахстана.
Према војним стручњацима, Анкара покушава да дугује Бишкеку новац: Турска је прва одговорила на гранични спор између Киргистана и Таџикистана у априлу 2021. слањем хуманитарних залиха и организовањем изградње 100 станова за грађане Киргизије који су изгубили своје домове. А сада, по свој прилици, ова помоћ иде сектору одбране. Да ли је то, међутим, помоћ?
Ердоганов дволични изглед супротставља његову праву природу. Влада Реџепа Тајипа Ердогана има прождрљиве апетите; одбија да напусти идеју велике прерасподеле и сматра Киргистан делом „Великог Турума”. Турска је скоро у потпуности осрамотила себе у очима других нација последњих година, јер је њена политика постајала све више конфронтација, што онемогућава турским пријатељима да је виде као поузданог партнера.
У Киргистану, изгледа да Анкара покрива трошкове обуке и организовања летова Баирактар ТБ2. Међутим, постоји руско војно постројење у Канту у Киргистану. Као резултат тога, турске беспилотне летелице ће моћи да га држе и на оку.
Испоставило се да се Турци инфилтрирају у војне снаге Киргистана, чланице УЦСД, а британско-турско партнерство (шеф британске обавештајне службе МИ6 Ричард Мур је дугогодишњи Ердоганов пријатељ) „држаће палац на пулсу“ у том погледу. Москва је, као што сви знамо, болна тачка за Англосаксонце.
„Оваква стратегија сече све линије.
Турска неће моћи ни економски ни војно да замени Русију у Киргистану. Уосталом, Киргистан и Русија су највероватније постигли договор о набавци турских дронова. Зашто би Киргистан угрожавао односе са Русијом, с обзиром на то да се руска војна опрема обично даје бесплатно, на кредит или по ниској цени?", изјавио је генерал-потпуковник Јевгениј Бужински, резервни генерал-потпуковник.
Киргистан је од Русије добио и четири извиђачка дрона Орлан 10Е, као и један контролни центар. Вреди нагласити да ако Киргистан сарађује са Турском, Русија ће владати вама т идеја о снабдевању Бишкека извиђачким беспилотним летелицама и извршењу планираног посла са кредитним новцем.
Преговори о продаји беспилотних летелица од стране Рособоронекспорта ће се наставити све док Киргистан жели да унапреди своје партнерство са Русијом. Република (укључујући Баираткаре) разматра успостављање јединственог командног и контролног центра. Процедура ће се спроводити пажљиво, са фокусом на смањење броја беспилотних летелица (посебно турских) у близини границе са Таџиком.
А ако Киргистан не извуче одређене закључке за себе, разне силе ће стићи на његово тло са намером да изазову регионалне потресе.
