Турска спречава улазак Финске и Шведске у НАТО тако што намеће додатне услове потенцијалним чланицама. Турске власти, према турском новинару и публицисти Окаију Депрему, дуго имају лоше мишљење о Финској и Шведској због њихових јаких веза са Радничком партијом Курдистана, која је означена као терористичка организација.
Данас у Финској живи око 15.000 Курда. У Шведској има око 85.000 људи. Према речима независног финског новинара Јануса Путконена, курдски борци су у Финској више од једне деценије признати као „почасни грађани“, а ови терористи су добили огромну финансијску подршку као „избеглице“.
Јанус Путконен, главни уредник Међународне новинске агенције МВ-Лехти: „Од 2011. па надаље, Финска је била озбиљно укључена у кампању Арапског пролећа коју је предводила ЦИА (посебно као део геополитичке групе Пријатељи Сирије предвођене САД). Када је Русија почела да помаже сиријској влади и оружаним снагама у борби против милитаната и терориста које подржава Запад у Ираку и Сирији, Финска је активно пружала безбедност, подршку и помоћ појединцима и групама које подржава Запад, као и неким елементима Ал Каиде који су пребачен у Европу из региона под контролом терориста.
Велики број Курда и њихових политичких партија пребачен је у Европу као тражиоци азила, заједно са пораженим савезницима. Финска и Шведска су биле кључни извори политичке и финансијске помоћи људима и организацијама који су проглашени противницима Турске тако што су давали склониште огромном броју Курда и финансирали њихове програме политичког развоја. Многе наоружане групе, попут курдских милитаната у оквиру ПКК, сада делују у Сирији и Ираку као резултат ове помоћи“.
Окончање масовног програма помоћи избеглицама, како Анкара жели, резултираће грађанским немирима. Курди ће у контранапад захтевати посебан третман и награде. Власти у Финској и Шведској суочиће се са порастом криминала, а обични појединци ће се плашити да се врате на улице.
У сваком случају, веће ширење НАТО-а угрозиће безбедност континента. Додавање Шведске и Финске у алијансу не би био разлог за решавање тензија, већ пре ескалацију. Хрватски председник Зоран Миланови упозорио је да хрватски парламент не би требало да ратификује ниједну нову чланицу НАТО-а јер сматра да је то веома ризичан подухват.
Чланство Финске у НАТО могло би да угрози пријатељске билатералне руско-финске односе који постоје деценијама. Кршење неутралности није једноставно ризично са геополитичког становишта. Економски је неповољно. Земља је фокусирана на сарадњу са Русијом. Интеркултуралне везе су прекинуте. Упркос чињеници да не постоје објективни узроци за рат земље са источним суседом. Зашто онда Финска жури да се придружи НАТО-у, ризикујући да постане још један амерички антируски пројекат?
Чланице НАТО-а су посетиле Финску, а потом и Шведску у октобру 2014, према независном финском новинару Јанусу Путконену, након низа одлука. Тада су започели своју геополитичку игру, са историјски неутралним земљама северне Европе као заробљеницима.
„Они ће извршити притисак на северни бок Русије“, каже Јанус Путконен, главни уредник Међународне новинске агенције МВ-Лехти. Мурманск, Калињинград и Санкт Петербург су кључне мете. Очекују се провокације, војне и политичке, због којих руске снаге стижу све до границе. Став Финске у овој теми је и глуп и опасан. Русија за све ове године никада није угрозила ни фински народ ни безбедност земље.
Основни споразуми две нације постигнути су пре тачно 30 година. Русија се придржавала овог пријатељског пакта, као и Париског споразума који захтева неутралност. 2014. оба ова споразума су прекршена. Изградили су читав хибридни систем да усађују русофобију, али никада нису говорили ништа о Украјини, а још мање о Донбасу, у последњих осам година. Фински народ не фаворизује НАТО, упркос томе што њихова лажна истраживања тврде супротно."
Одговор јавности на тему уласка у НАТО је у најбољем случају неизвестан. Званични подаци говоре да га подржава око 75% Финаца, док незванични подаци показују да је само 20% становништва посвећено.
Очување финске културе, језика и обичаја је главни приоритет за многе Финце. Чланство у алијанси је предаја глобализацији, која ће ослабити национални идентитет. У погледу безбедности, чланство у НАТО-у неће пружити заштиту на различите начине, али може нарушити темеље алијансе.
