/ - Бранка Бошњак

Бошњак: Ускоро нови Тужилачки савјет и предсједник ДИК-а

Упражњена позиција предсједника ДИК-а је искључива одговорност парламентарне већине. За његов избор је довољна и проста већина у парламенту, наводи Борис Мугоша

Оптимиста сам око избора предсједника Државне изборне комисије (ДИК), као и око комплетирања Тужилачког савјета (ТС). Врло смо близу договора, тако да се надам да ћемо на овој сједници завршити ова два врло важна питања, навела је у изјави за "Дан" потпредсједница Скупштине и посланик Демократског фронта (ДФ) Бранка Бошњак.

Наставак редовне сједнице Скупштине Црне Горе још увијек није заказан, али постоји шанса да се до краја сједнице која је започета 12. новембра, постигне договор међу парламентарном већином око та два важна питања како би одлуке прошле матичне одборе и нашле се у коначном на сједници у оквиру тачке Избор и именовања, а чиме би се одблокирале те двије кључне институције. Иако је и за избор предсједника ДИК-а и за комплетирање Тужилачког састава потребна проста већина, различиа су мишљења међу посланицима власти и опозиције да ли чланове Тужилачког савјета треба бирати простом већином или је пак важно да се до договора дође широким политичким консензусом.

Према мишљењу посланика Социјалдемократа (СД) Бориса Мугоше, упражњена позиција предсједника ДИК-а је искључива одговорност парламентарне већине. Како објашњава за "Дан", за његов избор је довољна и проста већина у парламенту, односно већина гласова присутних посланика на сједници којој присуствује више од половине свих посланика.

– Након што је у јуну гласовима парламентарне већине разријешен дужности дотадашњи предсједник ДИK-а, надлежни скупштински одбор је расписао Јавни конкурс за именовање предсједника ДИK-а. Затим је тај одбор, у којем већину чланова чине представници парламентарне већине, на сједници одржаној 30. јула имао консултативно саслушање кандидата пријављених на јавни конкурс и донио одлуку да ће се о кандидатима за предсједника ДИK-а изјаснити на наставку те сједнице у термину одржавања који ће бити накнадно одређен. Од тада је прошло три и по мјесеца, а сједница још није настављена. Занимљиво је да је надлежни скупштински одбор у септембру, октобру и новембру одржао пар нових сједница, али још нема наставка оне од 30. јула – истакао је Мугоша.

Потребан шири политички консензус

Посланик Мугоша наводи да је за избор чланова Тужилачког савјета потребан широк политички консензус, а не само договор партија у власти.

– То је неопходно да би се спријечила политизација тог тијела. То је и потврђено у последњем извјештају Европске комисије у којем је децидно наведено да ће широки политички консензус око именовања чланова бити кључан за спречавање политизације Савјета и непримјерени политички утицај на њега – истиче он.

Додаје да су неопходне реформе и напредак цјелокупног друштва успорене, односно блокиране доминантно услед неслагања, уцјењивања и условљавања унутар парламентарне већине.

– Без обзира на значајне подјеле и неповјерење на политичкој сцени, ипак вјерујем у могућност постизања ширег политичког договора и компромиса и да ће проевропски политички субјекти, односно оне партије које истински, а не само декларативно желе грађанску Црну Гору, која ће бити следећа чланица Европске уније и остати поуздана чланица НАТО-а, покренути суштински дијалог како би се поправило веома незавидно стање у земљи – казао је он.

Из ГП УРА су више пута саопштавали да је избор Тужилачког савјета једно од најважнијих питања у Црној Гори. Предсједник те партије и потпредсједник Владе Дритан Абазовић казао је да је то питање од пресудне важности за владавину права, те апеловао на посланике да изаберу пуни састав ТС.

Политички аналитичар Божидар Чолаковић наводи у изјави за "Дан" да су ово јако битна политичка питања, која треба што прије ријешити.

– У сваком случају, рјешавање би било од користи са становишта процеса укупне реформе стања наслијеђеног од претходне власти, отварањем врата за темељне промјене које су у досадашњем мандату изостале из објективних или субјективних разлога, тако и са становишта саме парламентарне већине, која би договором око предсједника ДИK-а избјегла и приговоре да посланик обавља двије неспојиве функције искључиво из разлога одржавања већине. Договором о избору члана Тужилачког савјета би показала да за обећане реформе, у којима Тужилачки савјет има незаобилазну улогу из општепознатих разлога, ипак има више афинитета него за ускостраначке, дакле партикуларне, циљеве и комбинаторике – истиче Чолаковић.

Додаје да би ефекат таквог компромиса у садејству са усвајањем закона о поријеклу имовине промијенио тренутну парадигму на политичкој сцени.

– Офанзивна опозиција доминантни наратив усмјерава ка идентитетским питањима, као вјечној теми поларизације, позиционирања и политичког профитирања, у правцу енергичнијег ангажовања на реформама, које би коначно означиле раскид са тродеценијском праксом и показале да је могуће и другачије од дјеловања у правцу стварања заробљене државе, како је више пута констатовано са релевенатних адреса – казао је наш саговорник.