Влада Црне Горе
22/07/2021 u 14:26 h
ДАН порталДАН портал
Preuzmite našu aplikaciju
Pratite nas na
Pridružite nam se na viber community
StoryEditor

Смјена дугогодишњег режима била довољна новој власти да укаже да су се промјене већ догодиле

Недовољна функционалност и оперативност извршне и законодавне власти, израженија је због несагласја представника Демократског фронта са Владом и њеним члановима

Упркос дугоочекиваној промјени у политичком животу Црне Горе, након 30 година власти доминантно једне политичке партије, суштинске промјене се и даље се не догађају пожељном брзином и очекиваним резултатима, саопштено је у истраживању Центар за демократију и људска права.

Потписивање коалиционог споразума, у којем се наводи да ће Влада у потпуности и предано спровести све реформе потребне за пуноправно чланство Црне Горе у ЕУ те да ће у потпуности деполитизовати кључне владине институције с циљем обезбјеђења бескомпромисне борбе против криминала и корупције, надасве је декларативне природе уз недостатак потребне политичке воље парламентарне већине. Додатно, недовољна функционалност и оперативност извршне и законодавне власти, израженија је због несагласја представника Демократског фронта са Владом и њеним члановима те неријетких опструкција са циљем ометања редовног тока рада ова два нивоа власти. Судску власти и даље не карактерише висок ниво независности и одговорности.

Од формирања експертске Владе на челу са премијером Здравком Кривокапићем, њени чланови нијесу урадили довољно како би се могао глорификовати појединачни или колективни успјех у било којој области, осим да успјешно сузбијају пандемију, према мишљењу грађана Црне Горе (39,3%). Одлагањем дугоочекиваних резултата након 9 година од отпочињања преговарачког процеса, са једне стране, те изостајања именовања кључних функција у оквиру преговарачког тима, пасивност законодавне власти и кризе легитимитета Владе са друге стране, довело је до неформалног активирања клаузуле баланса упркос сталној подршци коју европски званичници пружају новој власти. И поред очекивања да усљед промјене власти порасте број оних који сматрају да Црна Гора иде правим путем, односно пада броја оних који сматрају да Црна Гора иде погрешним путем то се није догодило.

Наиме, у домену статистичке грешке се догодила промјена, која је индикативна узимајући у обзир тренутну политичку кризу. Регресиван тренд задовољства учинком рада Владе је настављен и од 2007. године први пут биљежимо историјски минимум задовољства учинком Владе односно сваки четврти грађанин Црне Горе је веома или углавном задовољан. Компаративно, може се рећи да је скоро дупло мање грађана задовољно у 2021. (22,7%) него у 2011. години (44,1%), када је измјерено највеће задовољством учинком Владе.

Чини се да је смјена дугогодишњег режима, ео ипсо била довољна представницима нове власти односно парламентарној већини да укажу како су се промјене већ догодиле, што наводи да код нове парламентарне већине, или макар њеног већег дијела, нема довољног нивоа освијешћености или политичке воље шта се треба мијењати, којим интезитетом и брзином, већ су усмјерени на унутрашње политичке обрачуне, доказивање појединачне политичке снаге или конкретније снаге бирачког тијела. На политичкој сцени са високим нивоом неслагања главних политичких снага, оријентисаним ка партијским интересима, у вези са основним друштвеним и политичким питањима свако очекивање рјешавања круцијалних питања грађана је готово немогуће.

Томе у прилог говори неколико чињеница, и то: 1) одлагање усвајања буџета за текућу 2021. годину, који је напослијетку усвојен у јуну уз велики број политичких и личних уцјена; 2) повремени или стални бојкот Парламента од стране дијела владајуће већине и опозиције; 3) настављање политизације јавног сектора на челним позицијама и по „дубини“; 4)изостанак континуираног дијалога идеолошки различитих политичких партија и 5) потенцирања идентитетских и националних питања. Осим наведеног, ефикасност друштвених и политичких реформи нове власти има суштински проблем – непостојање унапријед дефинисане стратегије са јасним циљевима, односно најчешће можемо говорити о ад хоц одлукама и реформским процесима, дјелимично искључујући реформе у правосуђу.

С друге стране, тамо гдје постоји јасан циљ, усљед недовољне јаке политичке воље и легитимитета одустаје се или се одлажу реформска рјешења попут питања Закона о држављанству и пребивалишту, Одлуке о критеријумима за утврђивање услова за стицање црногорског држављанства, као и Закона о измјенама и допунама Закона о регистрима пребивалишта и боравишта. Неријетко измјене важећих законских рјешења спроводе се без свеобухватне анализе, попут Закона о раду, али и без консултовања Европске комисије и Савјета Европе. Стога, није неочекивана криза повјерења у институције, посебно политичке. Уколико изузмемо, друштвене институције са којима грађани имају непосредан и „емотивни“ однос попут система образовања, СПЦ и здравственог система, код којих такође мјеримо пад повјерења, све остале институције се налазе испод 40 % повјерења грађана при чему је најизраженији пад повјерења у судство. Повјерење у политичке институције, конкретно Владу, предсједника, Скупштину, полицију, војску, полицију и политичке партије је на најнижем нивоу од 2014. године, што је указује на неопходност спровођења суштинских структурних и систематских промјена и стављања грађанина у фокус свог дјеловања. Чланови Владе неријетко у јавности изгледају преоптерећени својим обавезама усљед обједињавања различитих ресора и неадекватне институционалне меморије. Учесталост измјена кадровских рјешења додатно оптерећује остваривање циљева, а неименовање државних секретара или генералних директора готово уобичајена појава.

Иако је један од приоритета нове Владе – стварање повјерења јавности и потпуна транспарентност рада државне администрације, претходних осам мјесеци обиљежио је пад повјерења и нетранспарентност рада државне администрације, па доступност информација је постала луксуз посебно када је у питању транспарентност Министарства финансија и социјалног старања, готово једнако као и током владавине ДПС-а. Афере које прате министра екологије, просторног планирања и урбанизма, доскорашњег министра правде, људских и мањинских права, али и остале, говоре да приоритети из премијеровог експозеа остају по страни, што доводи до веома ниских оцјена министарстава, па се проценат грађана који сматрају да министарстава раде веома или углавном добро креће од 24,8 % (Министарство вањских послова) до 33,6% (Министарство здравља)....

Опшрирније истраживање можете прочитати ОВДЈЕ.

Pratite nas na
Pridružite nam se na viber community

Izdvojeno

24. septembar 2021 04:27