Договор... најчешће изговорена, а показало се као најскупља политичка ријеч у Црној Гори. Поготово од смјене тродеценијске власти на челу са Милом Ђукановићем, 30. августа 2020. године. И умјесто да од тада све буде лакше и боље, како се и обећавало на сва звона, било је све компликованије. Цијела 2021. година је била повуци-потегни... Парламентарна већина никад није била на већој дистанци, корона се показала као "мала маца" за "заражене" политиком– којој год партији припадали.
Било је у овој години свега, а највише, како се то најчешће могло чути покушаја преваре бирача и изборне воље народа исказане 30. августа 2020. Почела је 2021. привременим финансирањем, прелила се у разна условљавања, бојкотовали су Парламент и власт и опозиција, одржани су избори у пет општина Никшићу, Херцег Новом, Мојковцу, Петњици и на Цетињу, готово свакодневно су се тражиле смјене достине министара и то не само од стране опозиције већ и од партија на власти, један није преживио (не)правду, буџет за 2021. је усвојен тек средином године, а за наредну 2022 прије неки дан и то невољно, потезали су се и пропадали мукотрпни и вишемјесечни преговори партија на власти најприје око реконструкције а онда и (не)избора нове Владе...
Ни на средини 2021. није било ништа боље, бојали су се сезони, бојали за европске интеграције, бојали за државу владавине права и правде па остали без министра правде Владимира Лепосавића. Опозван је на предлог онога који га је и поставио на ту позицију- премијера Здравка Кривокапића. И тако је влада, коју су многи звали 12 апостола, остала без једног члана, да би крајем године опозиција поднијела три интерпелације за претресање политике Владе из области вањских послова, пољопривреде и просвјете а којим се тражи смјена ресорних министара Ђорђа Радуловића, Александра Стијовића и Весне Братић. И све три су изгласане два дана пред крај године, али и даље остају на својим позицијама.... Јер тако се може. Годину дана се бирао и Тужилачки савјет, да би се тек два дана пред крај године ипак изабрао. Да не заборавимо и попис, и он је "требао бити у 2021. или Владе неће бити". Пописа није било, Влада је остала, а до кад...
Ипак, након смјене ДПС-а на државном нивоу, парламентарна већина је власт придобила и у Никшићу и Мојковцу на локалним изборима у марту и децембру ове године, док је на изборима у Херцег Новом очувала власт. Мада, до краја године ни на Цетињу као ни у Мојковцу није дошло до формирања власти, иако су сви слали исте поруке- брзо ћемо се договорити.
На децембарским изборима, на Цетињу, у Моjковцу и Петњици СДП, кога од почетка године предводи Рашко Коњевић, забиљежио је знатан пораст гласова у све три општине. И док је то за поједине било изненађујуће, за ту партију је било очекивано.
Посланица СДП-а Драгиња Вуксановић Станковић је за "Дан" оцјенила да је та партија са своjе стране учинила све што jе у њиховој моћу да пошаље поруке jачања друштвене и државне кохезиjе, заштите интереса државе Црне Горе и економско-социjални напредак сваког грађанина наше земље.
– И кроз позивање на грађански консензус око европске перспективе, и кроз десетине закона коjим смо тражили ниже акцизе на гориво, повећање минималне зараде, смањење пореских оптерећења за привреду, очивање државних интереса у ЕПЦГ и Аеродромима, спашавање Таре од потапања. Бићемо са нашим грађанима опет и увиjек, а сатисфакциjу нам представља управо снажан раст подршке нашим идеjама коjи jе забиљежен на локалним изборима приjе мjесец дана. И управо на тоj нади, нади да ће 2022 година бити година договора око европске, грађанске и напрендне Црне Горе, желим да пребродимо све кризе – и политичку и економску и институционалну, али наjприjе здравствену, jер нам свима заjедно људски живот мора бити наjбитниjи задатак– наводи она.
Каже и да је ову годину, нажалост обиљежило урушавање државе не скоро свим пољима коjа су битна за живот наших грађана.
– Влада без подршке у парламенту, са неспособним премиjером и министрима коjа jе прекшила огроман броj закона и процедура и значаjно урушила државне институциjе. Обиљежила jе и страховита економска криза, у коjоj jе jош 11.000 наших суграђана остало без посла, док Влада истраjава на високим порезима, акзицама и другим наметима коjи оптерећуу свакодневни живот грађана и гуше привреду. На жалост, остаће упамћена по даљим и дубљим подjелама. По оном диму над Цетињем 4-5 септембра. По расту напада на све оне коjи другачиjе мисле, припаднике мање броjних народа, жене, вунерабилне групе… На раст ксонофобиjе и мржње међу грађанима, доминантно индуковане од стране ове власти и ове Владе. Мислим да jе за наjвећу бригу даље продубљивање jаза у политици, па и у циjелом друштву. Jер то значи, да ћемо добар дио наредног периода потрошити у препуцавању са све удаљениjих обала. Но опет се надам, како свака процес рађа и неку супротну реакциjу, да ће и оваj код већине политичких актера, а и доброг диjела народа, на вриjеме пробудити разумиjевање да овако даље. Управо зато jе потребно искористити огромну енергиjу наших суграђана и наћи и окупити довољно снага да преокрену дешавања у позитивном, конструктивном правцу– поручује Вуксановић Станковић.
И док је комплетна опозиција, па и већи дио власти био против Кривокапићеве Владе током. цијеле године, УРА је једина подржавала од првог дана. На Цетињу су им "прогнозирали" пропаст, а они су успјели и да ојачају своје бирачко тијело и изборе се за мандат више.
За генералног секретара Грађанског покрета УРА Милету Радованића, догађаj коjи jе дефинитивно обиљежио годину за нама jесте почетак бескомпромисне борбе против организованог криминала и корупциjе. Док у наредној годин, како наводи фокус мора остати на темама коjе се тичу рjешавања свакодневних проблема грађана и повећања њиховог стандарда живота.
– Оно што jе наjважниjе за црногорско друштво jесте да се коначно ухватимо у коштац са овима проблемом. Jасно jе да сада има политичке воље и управо то jе нешто што треба да нас радуjе. Нови састав Тужилачког савjета биће велики вjетар у jедра тоj борби и вjеруjем да ћемо овдjе имати изванредне резултате, коjи су изостаjали претходних година. Деполитизовано и професионално тужилаштво jе насушно потребно како би сви напори коjи се улажу добили своjу конкретизациjу. Ово jе посебно важно и за интеграциони процес и преговарачка поглавља 23 и 24, гдjе се од Црне Горе очекуjу конкретни, видљиви и мjерљиви резултати– каже Радованић.
Како наставља, један од примjера бескомпромисне борбе jесте стаjање на краj нелегалноj експлоатациjи шљунка гдjе jе држава показала снагу и одлучност.
– Такође, важан догађаj jе и усваjање одлуке о мораториjуму за даљу градњу мХе и почетак раскида постоjећих уговора. Морамо заштити наше риjеке и наша природна богатства и валоризовати их на прави начин. За добробит свих грађана а да на првом мjесту увиjек буде одрживи развоj и заштита природе. Догађаj коjи jе дефинитивно наjпозитивниjи у претходноj години jесте увођење дjечиjег додатка за дjецу до шесте године. Влада и парламентарна већина су успjели да своj дjеци врате оно што им припада и оно што нису имали годинама. Управо овакве теме би требало да буду у фокусу, jер на оваj начин показуjемо да смо солидарни и држава социjалне правде. Наравно, поред дjечиjег додатка, од велике важности jе била и одлука о бесплатним уџбеницима. У наредноj години фокус мора остати на темама коjе се тичу рjешавања свакодневних проблема грађана и повећања њиховог стандарда живота. То jе jедини начин да унаприjедимо црногорско друштво, не дозволимо младима да одлазе и да учинимо све како би достигли европске стандарде. За то jе неопходно више разумиjевања и диjалога и то jе нешто што нарочито очекуjем да буде боље у 2022. години – закључио је Радованић.
Мањине су се од формирања Владе осјећале изопштено. Ипак, током 2021. је у Скупштини усвојена Резплуција о Сребреници, што је за мањинске партије било од суштинске важности, потом је измјеном Скупштинског пословника уведен и именован један потпредсједник парламента из реда мањина. И ове године су се мањине држале старих коалиционих партнера све до пред крај године када су потписали Меморандум о сарадњи са партијама на власти, а који већ у најави добија другачије обрисе.
Лидер Бошњачке странке, актуелни потпредсједник Скупштине и посланик Ервин Ибрахимовић оцјенио је за "Дан" да је 2021. била година политичке, институционалне и здравствене кризе, а да од 2022. очекује да ће Црна Гора добити нову-проевропску владу.
– За мене, као предсjедника БС, губитак нашег дугогодишњег лидера Рафета Хусовића jе догађаj по коме ћу памтити ову годину. Отишао jе човjек коjи jе своjом мудром политиком трасирао исправан пут за своj народ и за државу Црну Гору. Година на измаку остаће упамћена и по великоj борби против коронавируса, гдjе су наши љекари и медицинари пожртвованошћу jош jедном показали хуманост– казао је Ибрахимовић.
Истиче и да је на политичкоj сцени, 2021. обиљежила политичка нестабилност, коjа се огледа у томе да актуелну Владу подржава само jедан посланик.
– Такође, оно што jе било веома видљиво jесте реваншистички однос представника власти према припадницима бошњачког народа. Имали смо на дjелу "чишћење" институциjа од представника мањинских народа и то jе нешто што ниjе добра виjест. Ипак, издвоjио бих и два догађаjа за коjа сматрам да су добар капитал на плану помирења. У jуну jе усвоjена Резолуциjа о геноциду у Сребреници. То jе пут ка помирењу, пут ка суочавању с прошлошћу, /што jе доказ европског капацитета.). Изузетно сам задовољан као предлагач тог текста што jе двиjе трећине посланика гласало за даj документ. Такође, недавно jе потписан и Меморандум о сарадњи СНП-а, УРА-е, ЦИВИС-а и мањинских партиjа и то jе jедан велики искорак у правцу jачања повjерења и односа– наводи он.
Како поручује, очекуjе да ће Црна Гора током 2022. године добити нову, проевропску Владу.
– То jе jедини начин да се као друштво вратимо на колосjеку европских интеграциjа, коjе су гаранциjа поштовања концепта грађанске, мултиетничке и антифашистичке Црне Горе– закључио је Ибрахимовић.
Из редова Демократског фронта (ДФ) су константно стизали оштри тонови- критике на рачун Владе. Посебно су гласни били око Темељног уговора. Тројица лидера ДФ-а Андрија Мандић, Небојша Медојевић и Милан Кнежевић су били међу првима који су се одрекли Кривокапића, а који им је био први на листи. Размјењивали су са предсједником Владе тешке ријечи и упорно понављали да нити он нити Влада коју предводе немају подршку оних који су га изаврали, те инсистирали да у Скупштини, Кривокапић сам иницира питање повјерења Влади коју предводи.
Прошлу годину jе, према ријечима посланика ДФ-а Јована Вучуровића обиљежила побjеда ДФ-а и коалициjе За будућност Никшића у Никшићу, чиме jе ДПС изгубио jедно од некадашњих упоришта, а успjеси ДФ и наших партнера су се наставили и у Херцег Новом и Моjковцу.
– Ови избори су показали да ДПС одлази у прошлост, а да ДФ постаjе доминантна политичка структура у Црнопј Гори. Такође, ову годину ћемо памтити по кризи владе и чињеници да она већ мjесецима функционише без подршке парламентарне већине, што jе вjероватно незабиљежено. Показало се да jе експеримент са експертском владом био лош, а ми из ДФ-а смо од почетка упозоравали на то. Модели коjи су предлагани, попут реконструкциjе и формирања нове владе, ниjесу наишли на подршку и ми у следећу годину преносимо ову велику кризу, али убиjеђени да ће се ипак ускоро формирати влада коjа ће бити израз воље народа са избора 30. августа– поручује Вучуровић.
Оно што jе такође обиљежило годину за нама jе, каже он устоличење митрополита Jоаникиjа и владике Методиjа, али и покушаj државног удара на Цетињу, коjим jе руководио Мило Ђукановић.
– Исто тако, памтићемо усваjање резолуциjе о Сребреници, чиме се наш народ покушао сатанизовати и прогласити геноцидним, што jе тешка лаж и подвала– оцјењује Вучуровић.
Указује и да оно што jе доносило радост нашем народу и већем диjелу Црне Горе су нови успjеси Новака Ђоковића, коjи jе постао и почасни грађанин Никшића. Нада се, ако закључује да ће човjечанство у 2022. побиjедити пошаст звану корона вирус.
Најјача опозициона партија - ДПС је годину почела са бојкотом парламента, иако су актуелној власти а некадашњој опозицији дуго замјерали што бојкотују рад у Скупштини. Опструкције су настављене од стране лидера партије и уједно предсједника државе Мила Ђукановића који је одбијањем кохабитације, а која мора бити двосмјерна, блокирао дипломатску мрежу Црне Горе. Ђукановићева шетњу Пријестоницом, приликом устоличења Јоаникија 5. септембра многи су тумачили побједом, а добар дио јавности поразом. Све је кулминирало подизањем оптужног предлога против Ђукановићевог координатора за Зету Веселина Вељовића. Ни то није све, ДПС је у скупштинску процедуру предао и иницијативу о изгласавању неповјерења актуелној Влади, али је на дан када се нашла на дневном реду – повучена. До тада су тврдили да имају "кеца у рукаву" илити "џокера" у власти за изгласавање неповјерења, али се испоставило да га ипак немају. За наредну годину најављују Конгрес партије, као и непосредан избор лидера странке, док за скоро 15 изборних процеса укључујући и изборе у Главном граду предвиђају побједу. ДПС је и на последњим локалним изборима 5. децембра у три општине упорно истицао да су побједили иако
Посланик ДПС-а Предраг Секулић, наводи да су стални сукоби на релациjи Влада - парламентарна већина али и сукоби унитар парламентарне већине обиљежили су годину на измаку. Он подсјећа да је буџет усвоjен тек краjем jула, а да једио парламентарне већине мjесецима боjкотовао рад Парламента, што је како каже досад било својствено опозицији, не и партиjама власти.
– Не треба заборавити да су премиjер и Влада показали раскошан таленат своjе неспособности од гашења Монтенегроерлајнса до оснивњjа нове авио компаниjе коjа jе до сада коштала више од 30 милиона иако jе министар финансиjа наjавио да ће костати нула еура. Катастрофални резултати у пољопривреди, неславни рекорди по броjу обољелих и преминулих од Цовид-а, политичка чистка директора основних и средњих школа, непотизам нове власти, запошљавање браће и сестара, ближе и даље родбине, кумова,.. и као последицу изузетно лоши резултати и велики минуси свих државних компаниjа – истиче Секулић.
Сама цињеница да jе парламент покренуо интерпелациjу за три члана Владе говори сама за себе.
– Све своjе катастрофалне резултате Влада jе покушала да оправда наводно лошим резултатима претходне власти. Али, прича о празноj каси jе пала у воду када jе завршни рачун од прошле године показао да jе нова власт затекла више од сто милиона депозита али им то ниjе сметало да нас додатно задуже 750 милиона. Такође, броj заражених и преминулих jе сада двоструко већи и поред постоjања вакцине. Стандард грађана jе такође пуно лошиjи а броj незапослених jе порастао за десет хиљада. Извjештаj Европске комисиjе jе потврдио оно што смо сви знали - ова Влада нема ни снаге ни политичке воље да настави европске интеграциjе. Вjеруjем, ипак, да ћемо веома брзо имати разрjешење ове агониjе коjа предуго траjе. Остаjе само питање да ли ће се то десити кроз "прекомпозициjу" власти или на новим парламентарним изборима– закључује Секулић.
И шта после свега пожељети у овој 2022. осим подјетити на ону стару, добру Договор кућу гради.
