Поводом актуелне политичке ситуациjе огласио бивши судиjа Уставног суда Црне Горе Благота Митрић.
ПРЕНОСИМО ИНТЕГРАЛНО:
(између хумореске и козерије)
“Преамбула”
Полазећи од јучерашњег приједлога подпредсједника Владе ЦГ да се формира тзв. мањинска Влада ЦГ уз подршку ДФ и ДПС, који не могу бити чланови Владе, или само уз подршку ДПС, а имајући у виду чланове Устава ЦГ 2, 105, 106, 107, 108 109, а нарочито члан 110, као и основна начела парламентарног система у ЦГ, доноси се слиједећа
“ИЗРЕКА”
По Уставу ЦГ није могућа тзв. мањинска Влада.
“Образложење”
Устав ЦГ нема ни једно једино слово о мањинској Влади, нити Влади националног и другог јединства, ни експертској Влади, ни Влади помирења, нити било којој другој Влади, осим оне која је прописана чланом 2 Устава ЦГ, који гласи: (цитат))
“Носилац суверености је грађанин који има црногорско држављанство.
Грађанин остварује власт непосредно и преко слободно изабраних представника.
НЕ МОЖЕ СЕ УСПОСТАВИТИ НИТИ ПРИЗНАТИ ВЛАСТ КОЈА НЕ ПРОИСТИЧЕ ИЗ СЛОБОДНО ИЗРАЖЕНЕ ВОЉЕ ГРАЂАНА НА ДЕМОКРАТСКИМ ИЗБОРИМА, У СКЛАДУ СА ЗАКОНОМ.” (крај цитата)
Устав ЦГ познаје слиједеће уставне институте, који регулишу статус Владе, а то су “оставка и разрјешење”(чл.105), “питање повјерења”(чл.106), “питање неповјерења”(чл.107), “интерпелација”(чл.108), “парламентарна истрага”(чл.109), а нарочито члан 110 Устава ЦГ, који регулише “престанак мандата”, па се наводи да (цитат) “Влади престаје мандат 1.престанком мандата Скупштине, 2.подношењем оставке, 3.кад изгуби повјерење и 4.ако не предложи буџет до 31. марта буџетске године.”(крај цитата).
Једино тада, и никад више, ни прије, ни послије избора Владе, ако се или кад се деси један од ових разлога, предсједник државе је дужан да по (цитат) “члану 95 став 1 тачка 4 распише изборе за Скупштину, а након избора и конститусања Скупштине предложи Скупштини мандатара за састав Владе, по истом члану и ставу и тачки 5 Устава ЦГ.”(крај цитата).
Неопростива је чињеница да је у пракси било формирања разних Влада договором партијских врхушки, које је Скупштина прихватала, и све су оне противуставно вршиле своја овлашћења, али је то било могуће јер ЦГ ни тада, ни сада нема Уставни суд, осим “на папиру”, али то нимало не може имати уставноправног значаја за ову “ИЗРЕКУ” о тзв. мањинској Влади.
Ове “ИЗРЕКА” се не упушта у политичке импликације евентуалног формирања мањинске Владе, које могу бити вишеструке и на штету правне државе и владавине права,те грађана ЦГ у глобалу. У цијелом овом политичком галиматијусу, који траје од избора ове Владе, и који се мора разријешити, једини је уставноправни спас у члану 110 Устава ЦГ, у садејству са горе цитиранин члановима Устава ЦГ.
