Министарство вањских послова тврди да су добили информације од иностраних партнера да им је предсједник Црне Горе Мило Ђукановић послао писма у којим их обавјештава да није дао сагласност за именовање амбасадора, а да МВП није ни послало захтјеве за агремане.
- Јучерашњи одговори на посланичка питања министра вањских послова Ђорђа Радуловића, испровоцирали су Тамару Брајовић, савјетницу предсједника за вањску политику, да одмах реагује. Можда баш због брзине којом се огласила, а можда и намјере да санира грешку којом је предсједник Ђукановић увучен у проблем на међународним и домаћим адресама, треба донекле разумјети нове омашке у саопштењу које садржи бројне полуистине и манипулације, а које опет, настављају да говоре у прилог чињеници да је Министарство вањских послова одговорно приступило процесу одабира амбасадора - каже се у реаговању МВП.
Истиче се да се као једна од првих контрадикторности појављује тврдња да предсједник Ђукановић није послао писмо страним мисијама, да би у другом дијелу истог текста његова савјетница рекла да су наши пријатељи и партнери ипак контактирани.
- Оваква неконзинстетност говори о брзини писања реаговања и хитности да се одмах оправда несвакидашња акција која је самог предсједника довела у незгодан положај. Брзина, неискуство или притисак да се напише - па и онако како није, вјерујемо да су навели Брајовић да реагује не прочитавши два пута саопштење које је сама потписала. Надаље, она тврди да није тачно да је предсједник слао писма земљама које нису разматране на Влади. Да су писма ипак отишла на те адресе, обавијестили су нас инострани партнери истичући да су били изненађени, знајући да од нас нису добили захтјев за агреман. Имајући у виду да Министарство има отворен однос и учестале контакте са званичницима других земаља на највишим адресама, могли смо само да упутимо искрено извињење за пропуст Предсједника, односно његових сарадника који су га довели у ову позицију - кажу у Министарству.
Истичу да изјава савјетнице Брајовић да “Одбијање предсједника да 'потпише указ' није 'непримјерена дипломатска пракса' него право које предсједник вуче из своје уставне надлежности да доношењем указа поставља или опозива амбасадоре” била би тачна, када Предсједник не би користио то Уставом прописано право да опструира рад Владе (која, по слову Устава води вањску политику Црне Горе), да намјерно одуговлачи са повратком амбасадора како би им омогућио да још неко вријеме остану на тој функцији, иако они јасно одбијају да поступе по налозима МВП, што су обавезни.
- Потом, њена тврдња да “предсједник бира амбасадоре, и то већ у старту процеса, давањем своје сагласности”, показала је зачуђујуће и потпуно непознавање процедуре избора амабасадора, али и улоге предсједника, чиме је Брајовић збунила црногорску јавност. Овдје би требало објаснити да, предсједник не „бира“ амбасадоре, већ се изјашњава о предлогу за постављење конкретног амабасадора, при чему пред собом нема више кандидата међу којима може да „бира“. Опет, можда је то реликт досадашње праксе предсједника да занемарује институције и процедуре и сам одлучује о питањима која нису у његовој надлежности, па и о томе ко ће бити предложен за амбасадора - пише у саопштењу МВП.
Министарство подсјећа да када је ријеч о процедури, у члану 40 Закона о вањским пословима, јасно се наводи да “Предлог за постављење амбасадора утврђује Влада, на предлог министра вањских послова”.
- Дакле, предсједник не само да то не чини “на старту процеса” већ, ако ћемо слиједити терминологију савјетнице Брајовић, баш супротно, то ради пред самим циљем, јер је поред наведених поступака министра и Владе, потребно да се добије и агреман државе пријема и мишљење надлежног скупштинског одбора. Дакле, поступак започиње управо министар, а никако Предсједник. На ред потом долази изјава о нашем наводном ставу "узми или остави, ако нећете, послаћемо отправнике послова". О томе најбоље говори чињеница да су управо представници Владе, односно потпредсједник Абазовић и министар Радуловић, само у посљедња два мјесеца три пута иницирали састанак. Да се радило о ултимативном приступу "узми или остави", како се то овдје тврди, не би са наше стране било инсистирања да разговарамо, већ би напросто након првог састанка предсједник био "само информисан", што наравно, овдје није био случај. Такав одсјечан приступ долазио је пак с друге стране, гдје је Ђукановић, не желећи да се помјери са почетних позиција, а једино са спремношћу за опструкцијом, глатко одбијао предлоге за амбасадоре који немају мрље, али који не дијеле његове политичке ставове и који се једноставно не уклапају у профил који је замислио - истиче се у саопштењу.
Манир грађења имиџа супериорности, који сматрамо превазиђеним стилом, није изостао ни у овој причи гдје се покушало представити апсолутно познавање процедура приликом постављања и опозива амбасадора. У реалности ствари стоје тако да је ових дана ријеч дао Уставни суд, који је констатовао да ДПС, ни након три деценије власти, није у потпуности савладао градиво, вануставно опозивајући амбасадора Пејовића. Стога, посланици из те партије и колеге из Кабинета Предсједника, који тада нису реаговали на кршење Устава, нису најпозванији да држе лекције о процедурама.
