"Неотуђиво је право човјека на живот, слободу и имовину", гласио је слоган најстарије политичке странке у Црној Гори-Народне странке.
Портал РТЦГ јавио је данас да је Министарство jавне управе данас дониjело рjешење да се Народна странка након 31 годину избрише из Регистра политичких партиjа.
Партија која је изњедрила Новака Килибарду, Драгана Шоћа, Предрага Дрецуна и Предрага Поповића од данас званично не постоји.
У свом програму Народна странка је истицала да је најстарија политичка странка у држави и да је постојала као једина, а касније водећа од једине двије, у старој црногорској држави од 1906. до 1918. године. Обновљена је 1990. године.
Средином фебруара 1990. године, у Подгорици је формиран Иницијативни одбор за оснивање ове странке. Тада су се у стварање странке укључили Новак Kилибарда, Божидар Бојовић и Драган Шоћ.
Народна странка је и званично основана 12. маја 1990. године, непосредно након увођења вишестраначког система.
За првог предсједника изабран је Kилибарда, који је на тој дужности остао од 1990. до 2000. године.
Иако се програмски залагала за очување државног јединства Црне Горе и Србије, прво у оквиру Савезне Републике Југославије , а потом у оквиру Државне заједнице Србије и Црне Горе, Народна странка је у пракси значајно допринијела дестабилизацији заједничке државе.
Највећи раскорак између програмских начела НС и њене политичке дјелатности догодио се у раздобљу од краја 1997. до почетка 2001. године, када је НС својим пристајањем уз републичку власт пресудно допринијела учвршћивању режима Мила Ђукановића.
Оно што је посебно интересантно јесте да се током 1996. године, руководство Народне странке заложило за стварање шире коалиције опозиционих странака, ступивши у преговоре са Либералним савезом Црне Горе и Славком Перовићем названим "Народна слога". Тај савез са Перовићем створиће годину касније раскол у овој партији. Стварају се двије струје- Килибарда и Бојовић .
На предсједничким изборима који су у Црној Гори одржани 1997. године, руководство НС је подржало избор Мила Ђукановића.
У вријеме спора око изборних резултата, Kилибарда је као предсједник НС упутио јавни позив НАТО пакту да интервенише у Црној Гори, што је наишло на бурне реакције у политичкој и широј јавности.
Ставови који су били уперени не само против тадашњег државног руководства СРЈ, већ и против Војске СРЈ, посебно уочи и током НАТО агресије у прољеће 1999. године додатно су доливали уље на ватру.
Тако је Килибарда од политичара који је говорио да је чисти српски народ живи у Црној Гори дошао до Ђукановићевог партнера, што је изазвало опречне ставове јавности.
Kоалиција између Народне странке и Ђукановићевог режима озваничена је 1998. године, када је извршена реконструкција Владе Црне Горе, у коју су ушли и представници НС. За потпредсједника Владе изабран је Предраг Дрецун, високи функционер НС, а странка је добила и два министарска мјеста.
Након раскида сарадње са Ђукановићевим режимом, Народна странка се под руководством Драгана Шоћа почела враћати свом ранијем програмском залагању за очување државног јединства Црне Горе и Србије.
На скупштинским изборима који су у Црној Гори одржани у прољеће 2001. године, НС је учествовала у оквиру коалиције "Заједно за Југославију", којој су припадале СНП и Српска народна странка, коју је основао Бојовић.
Након повлачења Шоћа са функције предсједника НС 2005. године, за новог предсједника је изабран Предраг Поповић, који је њен предсједник остао до краја.
У свом програму Народна странка је истицала да су били потписници резолуције Одбора за очување српског језика, којим се осуђивало мијењање имена језика у образовању из "српски" у "матерњи" и отпуштање професора-демонстраната.
Тврдили су да су били једина просрпска политичка странка која је доследно редовно уплаћивала финансијска средства, а такође су истицали да су чврсти подржавалац европских интеграција Црне Горе, али да се ипак противе уласку у НАТО.
