Скупштина Црне Горе наставила је са шестом, посебном, сjедницом Првог редовног засиjедања – трећи дан. Министарка просвете, науке, културе и спорта Весна Братић оптужила је опозицију дас им ништа није свето и изазвала бурну реакцију посланице Драгиње Вуксановић Станковић која ју је питала који је члан партије била када је добила држављанство мимо порцедуре. Посланик Борис Мугоша се надовезао рекавши да је молио посланике да се држе крилатице "Глупост и злоба су неограничено оружје ограничених људи". Министар финансија и социјалног старања Милојко Спајић је казао да предсједник државе још увијек није вратио "мајбах" и због тога не може бити извршена процјена возила и поступак продаје. Посебна сједница је завршена, а сутра у 13 часова почиње претрес редовне сједнице о предлогу измејна закона за МУП и предлог закона о државној управи.
ТОК СЈЕДНИЦЕ:
Посланица Драгиња Вуксановић Станковић је навела да ће бити принуђена, да због нечињења, да поднесе кривичну пријаву против министарке јер јој није доставила одговоре и копије које је била дужна да достави а које је тражила још раније, уколико Влада не уради оно што мора.
Посланик Марко Милачић је министaрку питао како коментарише оптужбе попут тих да ће спровести "сјечу директора" и друго, и под којим критеријумом намјерава да изврши будући избор будућих директора школа. Братић је навела да све оптужбе не завријеђују пажњу.
- Било, не поновиллоо се. Од првог дана радимо на враћању Црне Горе самој себи. Једино је тачно да ће Министарство бити реваншистички настројено према незаконитостима, злоупотребама, нераду и сваком другом опструктивном дјеловању, попут оних које су просвјету довеле до тачке са које се дно види као једини хоризонт. Избор дирекотра биће реализован у законском року. Досадашњи директори који су радили како треба, могу мирно да спавају. Именовање нових директора извршиће се у складу са законом. У сваком конкретном случају, сматраћемо успјехом, уколико увидимо да ће наши избори бити прихватани са одобравањем од већине запослених у тим установама. Сви они који нису радили како треба, можда зато што нису имали кад од вођења партијских списака, а који су на тај начин доприносили хаотичном стању образовања, те таквим својим понашањем понижавали професију, не би требали да чекају да осјете силу овог Закона већ би им можда најпаметније било да сами поднесу оставке- дио је одговора министарке.
Казала је да ће Министарство покушати да санира последице "цунамија" прошле власти и да њима ништа није свето. Посланица Вуксановић Станковић казала је да је увреда опозицији рећи да за њих није ништа свето, те да је за њих света држава Црна Гора.
- Она је изјавила да за нас у опозицији ништа није свето. Нека нам одговори које партије је била члан када је мимо процедуре добила држављанство. Које партије сте били члан, а министарко ?! - питала је Вуксановић Станковић.
Посланица Божена Јелушић казала је да формулација да "ништа није свето" је увредљива. Поручила је да запаљиви тонови нису у инетресу грађана и државе.
- Молио сам посланике да се држимо jедне крилатице, у циљу еманциповања друштва, "глупост и злоба су неограничено оружје ограничених људи" - поручио је посланик Борис Мугоша.
Министарку здравља Јелену Боровинић Бојовић питала је посланица Суада Зороњић с обзиром на промјену законске политике у раду стоматолошке службе од прије неколико година, да ли је били у ситуацији да у претходних шест мјесеци сагледате индексе и коефицијенте стоматолошке здравствене заштите.
- Највеће неслагање између Фонда и стоматолошких амбуланти је у вези са постављеном контролом у информационом систему, која онемогућава фактурисање у износима већим од утврђених мјесечних лимита по стоматолошкој амбуланти. Фонд овим штити финансијска средства која су буџетом опредијељена за текућу годину за фмансирање стоматолошке заштите, а због немогућности да исконтролише да ли су приказане услуге у фактури, ствамо и пружене осигуранику у амбуланти, постављен је „механизам“ лимита фактуре за сваку стоматолошку амбуланту. Наиме, Фонд кроз обрачун количине броја бодова (свака услуга је утврђена бројем бодова) врши одређено смањење вриједности бода подешавајући то према сваком извршиоцу понаособ зависно од његовог обима више пружених услуга у односу на дефинисани лимит. Од позива до позива, број пријављених сломатолошких амбуланти се константно повећавао за десет до двадесетак амбуланти, тако да се на јавни позив објављен у децембра 2020. године, пријавило 213 амбуланти, а уговори су закључени са 210 амбуланти (амбуланте изабраног стоматолога и ортодонтске амбуланте) - одговорила је, поред осталог, министарка.
Посланица Бранка Бошњак питала је министарку да ли планира да успостави регистар лица са поремећајима из аутистичког спектра и да ли има намјеру да кроз привтано-јавно партнерство омогући да коирсници Центра за аутизам "Огњен Ракочевић" због недостатка кадровских капацитета, услуге користе у приватним установама о торшку Фонда здравста.
- Планирамо веће ангажовање постојећих специјалних едукатора који раде у просвети (вртићи, основне школе) у раној интервенцији, чиме би се омогућио већи број третмана. Потребно је размотрити и приватно јавно партнерство, као једну од опција, јер нам је првенствено у интересу добробит дјеце. До краја године почеће са радом још један дјечји психијатар, а следеће године се очекује да се још један дјечији психијатар, чиме би се спријечиле листе чекања и отворила кадровски могућност за даљи развој дјечје психијатрије у Црној Гори- дио је одговора министарке.
Министра економског развоја Јакова Милатовића питао је посланик Дејан Ђуровић поводом тога што је након одлуке Владе у марту, да суспендује програм економског држављанства од 1. јануара, најавњен је нови модел гдје ће пасоше додјељивати високо квалификованом кадру, докле се стигло са израдом предлога и који су критеријуми.
- У току су анализе и консултације у вези са потенцијалним новим програмом. Коначна одлука о евентуалном новом моделу програма биће донијета до краја године - рекао је, поред осталог, министар.
Псланица Вуксановић Станковић питала је да ли је министарство урадило било што како би се помогло хиљадама подстанарских породица које су усљед економске кризе, изазване корона вирусом, остале без могућности плаћања мјесечне ренте.
- Питање које сте поставили захтијевало би детаљну анализу фактора који су нас довели у ситуацију да се данас суочавамо са великим бројем подстанарских породица. Наиме, потребно је анализирати који су то разлози због којих велики број грађана Црне Горе до сада није могао да обезбиједи мјесто за становање у сопственом власништву. Дакле, могло би се поставити питање како смо и зашто дошли до тога да је за један значајан број грађана у Црној Гори незамисливо да живе у сопственој стамбеној јединици- рекао је министар Милатовић.
Посланица Зденка Поповић питала је министра колико је укупно издвојено фмансијских средстава и који је број лица обухваћен професионалном рехабилитацијом, односно колико је запослено лица са инвалидитетом у 2018. ,2019. и 2020. години. Тражи податак, колико је издвојено појединачно средстава за сваку запослену особу са инвалидитетом у назначеним годинама.
- За реализацију програма професионалне рехабилитације и запошљавања лица са инвалидитетом у 2018. години утрошено 5.923.672,10 еура. За реализацију програма професионалне рехабилитације изапошљавања лица са инвалидитетом у 2019. години утрошено је 8.678.835,84- одговор је министра који је детаљно образложио податке.
Министра пољопривреде шумарства и водоприбреде Александра Стијовића посланик Рашко Коњевић питао је шта ће држава, министарство, урадити да помогне произвођачима млиjека док се не нормализуjе стање на тржишту концентроване сточне хране.
- Министарство у континуитету прати кретање цијена концентроване сточне хране на тржишту. Коришћењем кабасте хране за прехрану стоке добија се до 13 литара млијека по грлу што значи да опстанак сточног фонда није угрожен, јер ова исхрана чини до 70 одсто прехране грла стоке. Указујемо и да се концентрат користи за производњу млијека већу од 13 литара по грлу са разлогом остваривања веће производње млијека и остваривања већег доходка пољопривредног домаћинства. Министарство је покренуло расположиве законске механизме да у мјери могућег пружи максималну подршку пољопривредним произвођачима, како би се одржао и у коначном оснажио и мљекарски сектор- одговорио је министар.
Коњевић је казао Стијовићу да му дјелује као да је пао с Марса јер то што је изрекао за људе који су га гласали рекавши "сви заједно сте неспособни", значи да сматра да је 41 посланик неспособан.
- Држава након шест мјесеци нема буџет. Има један лијек, ако сте незадовољни радом ваше парламентарне већине, као експерт кога политика не инетерсује, поднесите оставку да се не бакћете са овом парламентарном већином - поручио је Коњевић.
Посланик Генци Ниманбегу питао је министра колико средстава је уплатило Министарство у 2021. години као подршка развоју пољопривреде, кроз субвенције и редовне активности министарства, а такође одвојено кроз усвојене мјере Владе за убиазавање ситуације усљед пандемије за пољопривреднике и сточаре из општина: Гусиње, Плав,Тузи и Улцињ.
Министар је, поред осталог, казао да нпр. 2020 години на дан 30. априла 2020. извршена су плаћања, укључујући и авансна плаћања у свим општинама за које су тражене информације, док се у 2021. години плаћања врше перманентно на мјесечном нивоу према пристиглим обрачунима.
На реду су питања за министра финансија и социјалног старања Милојка Спајића. Полсаник Радош Зечевић га је питао колика је вриједност свих арбритражних спроова који се воде пред међународним судовима против државе и у којој фази је спор који је Адико банка покренула против државе због закона о конверзији кредита из швајрцаских франака у еуре и колику одштету тражи банка .
- Почео бих од укупног исхода за накнаду штете, од 50.000 еура. Што се тиче Адико банке, држава очекује пресуду до краја јуна 2021. године - рекао је министар.
Зечевић је питао зашто до данас није урађена процјена "мајбаха" које користи Мило Ђукановић, предсједник Црне Горе и кад се може очекивати да га влада прода.
- Имамо ситуацију да Ђукановић није испоштовао закључак Владе којим је одређена продаја возила и оглушио се о захтјев који му је упутила АНБ за повраћај возила на паркинг агенције како би се спорвео поступак продаје. Процјена се не мођже уардити док не врати возило. Возило које је возио премијер Марковић ће ускоро бити предмет продаје - појаснио је Спајић.
Посланик Милош Конатар питао је министра Спајића појашњавајући да је један од највећих капиталних пројеката у општини Рожаје је Ски центар “Хајла -Штедим”. Како је навео, с бзиром на то да је уговором са извођачем радова предвиђено да жичара, односно ски комплекс буду у функцији до краја 2022. године, да ли су предлогом буџета предвиђена средства за наставак реализације пројекта за 2021. годину и да се очекује да се пројекат заврши до 2022. године.
- Ове године нисмо могли више од овога што је у буџету, следеће године планирамо да будемо издашнији- казао је министар.
Посланик Борис Мугоша питао је да ли ће Влада предложити смањење акциза на гориво, имајући у виду да је у последњих неколико мјесеци цијена горивап орасла 16-18 одсто.
- Дошли смо на једно затечено неповољно стање. Сива економија једна је од већих проблема. Прво ћемо да средимо сиво тржите и онда да видимо колико можемо да смањимо акцизе. Приликом промјене висине акцизе за минерална уља, њихове деривате и супституте, неопходно је водити рачуна о укупним буџетским приходима потом основу, чије учешће је у укупним приходима од акциза у претходној години износило 69,67 одсто - казао је, поред осталог, министар.
Посланик Данило Шарановић питао је министра колико износе укупно пријављена потраживања државе стечајној управи Комбината алуминијума у стечају у предмету Ст.бр. 199/13.
- Држава је у стечајном поступку пријавила потраживања 154 милиона еура - навео је министар Спајић.
Посланица Бранка Бошњак питала је министра да ли има у плану да унаприједи услове живота и рада, те кадровске капацитете у установи за малољетне деликвенте Центар “Љубовић”. Спајић је казао да је имао у плану и да ће радити на томе.
Министарка jавне управе, дигиталног друштва и медиjа Тамара Срзентић одговараће на питања посланика. Посланик Јован Вучуровић питао је који је њен став о дјеловању јавног сервиса. Министарка је навела да нису добро дошли потези који могу бити доживљени или интерпретирани као политички притисак на уређивачку политику било којег медија, без обзира да ии се ја лично слагала са њом или не.
- Од мене нећете чути оцјене о уређивачкој политици, јер бих допринијела да се негативне оцјене које су се чуле на рад јавног сервиса од Европске комисије и међународних организација које прате рад медија сада чују и на рачун мојих изјава. Национални јавни сервис мора бити неутралан, ослобођен политичког утицаја и мора пружати информације које одговарају истини. У претходном периоду сам већ обавила разговоре са представницима различитих медија и од њих очекујем да свој посао раде у складу са Законом, и да не забораве на одговорност коју имају пред грађанима Црне Горе. Министарство ће, уз помоћ независних стручњака, урадити екстерну анализу рада РТЦГ како би на што објективнији начин могло исказати оцјену у вези са радом јавног медијског сервиса- појаснила је министарка.
Посланик Драган Краповић питао је, наводећи да је у сазнању да је у оквим Министарства формирана комисија која се бави поступањем Одијељења управне инспекције, инспекцијским надзором у општини Будва током јуна и јула мјесеца 2020., године, ко су чланови предметне Комисије?
- Обавили смо стручне консултације на основу којих смо закључили да формирање посебне комисије није цјелисходно имајући у виду законска овлашћења министарства и чињеницу да је правна заштита загарантована и обезбијеђена у управном, односно судском поступку сваком ко сматра да су му повријеђена права или интерес заснован на закону. Према нашим сазнањима судска заштита није тражена јер овим поводом министарству на чијем сам челу није достављена тужба на изјашњење- казала је министарка.
Министар екологије и просторног планира и урбанизма Ратако Митровић због здравствене ситуације није могао да присуствује сједници, како је казао предсједник Скупштине Алекса Бечић, уз сагалсност посланика одговараће Данило Мрдак државни секретар и Јелена Рмуш представница министарства.
- Да ли ће и када Министарство покренути ургентне измјене Закона о планирању простора и изградњи објеката, како је то на сједници Одбора за туризам, екологију, пољопривреду и простомо планирање најавио секретар министарства господин Бојовић- питао је Краповић.
Како су одгворили, Министарство је припремило Предлог закона о измјенама и допунама Закона о планирању простора и изградњи објеката. У току је прибављање финалних мишљења надлежних органа на припремљени текст Предлога закона и очекујемо његово процесуирање ка Влади у најкраћем року.
- Практична примјена актуелног законског рјешења са руководиоцем израде, дакле физичким лицем, које је одговорно за законитост планског документа, као и питање ефикасности и ефективности израде планских докумената, затим одговорност за штету, осигурање од професионалне одговорности и др., указала је на неопходност измјене овог рјешења и прописивање другачијег институционалног рјешења, у смислу да планска документа израђује привредно друштво које оснива Влада- дио је писаног одговора са сајта Скупштине.
Посланик Борис Мугоша питао је да ли је Влада, сходно члану 60 Закона о заштити природе, дала ЈП Националним парковима Црне Горе претходну сагласност на измјену Одлуке о висини и начину обрачуна и плаћања накнада за коришћење добару националних паркова, којом се ставља ван снаге члан 12 став у којем је било дефмисано да се за улазак у националне паркове не плаћа накнада за: Дан независности, Дан државности, Дан планете земље, Дан европских паркова...
- Јавно предузеће за Националне паркове је у складу са чланом 60 Закона о заштити природе доставиио овом Министарству иницијативу за покретање поступка давања сагласности Владе на Предлог одлуке о измјенама и допунама Одлуке о висини и начину обрачуна и плаћања накнада за коришћење добара националних- одговор је министарства.
Мрдак је навео да су затекли Националне паркове у стању анархије и да људи нису могли да приме плате и да је опрема ренџерске службе и све старо, а од њих се очекује да зауставе нелегалну сјечу, криволов.
- Да ли видите сопствену одговорност у чињењу и нечињењу везаним за заштиту тог ресурса, највриједнији материјални ресурс -простор, и да ли сте као министар спремни да преузмете одговорност за наведено- питала је министра посланица Божена Јелушић.
У одговору је, поред осталог, наведено да је Министарство спремно да у пуној мјери допринесе унапређењу стања уређења простора у нашој Држави, као бољем очувању, одрживом коришћењу и валоризацији простора, као ресурса од националнпг значаја и да по овим питањима, као министар, преузме ресорну одговорност.
Јелушић је казала да је чињеница да ово министарство на ургентним тачкама није радило.
