Имунизациjа представља наjбржу, наjдjелотворниjу и економски наjоправданиjу мjеру коjа директно утиче на смањење оболиjевања и умирања од заразних болести, а њен значаj за jавно здравље jе непроцjењив и огроман, оцијенила је др Љиљана Радуловић, директорка Клиничког центра Црне Горе.
– Многе заразне болести коjе су некада представљале прворазредне здравствене проблеме због оболиjевања, умирања или инвалидитета, данас су елиминисане или сведене на поjединачну поjаву. Уз обезбjеђење исправне воде за пиће, имунизациjа jе довела до наjвећег смањења смртности у свиjету. За имунизациjе и заштиту љековима против одређених заразних болести употребљаваjу се имунобиолошки препарати (вакцине и специфични имуноглобулини) и љекови коjи су одобрени за употребу и регистровани од стране Агенциjе за љекове и медицинска средства Црне Горе. Особе са хроничним обољењима су у већем ризику од компликациjа и теже клиничке слике коjа може довести и до смртног исхода и код млађих особа, а што се не може искључити ни код млађих и здравих лица. Сходно томе, особе са хроничним обољењима и припадаjу групи коjа jе приоритет и савjетуjемо да се имунизуjу како би се смањио ризик од компликациjа и оболиjевања, а самим тим и хоспитализациjа лица са тешком клиничком сликом као и смртним исходом – наводи Радуловић.
Она додаје да прије вакцинације треба консултовати љекара како би се утврдило да ли постоjе контраиндикациjе коjе би онемогућиле вакцинисање.
Да би се било коjа вакцина одобрила за одређену популациjу, посебно када говоримо о веома осјетљивоj дјечjоj популациjи, неопходно jе да прођу испитивања коjа се доминантно односе на безбиjедност примjене, каже Радуловић.
– Увиђањем да дjеца све чешће оболиjеваjу, а с обзиром да често имаjу асимптоматску клиничку слику, често су и преносиоци ове болести. Федерална агенциjа за храну и љекове jе у Сjедињеним Америчким Државама интервентно одобрила вакцину против корона вируса компаниjа Фаjзер/Бионтек за дjецу узраста од 12 до 15 година. Међутим, европска, а ни црногорска агенциjа за љекове, коjа прати препоруке ове агенциjе, jош ниjе одобрила њихову примjену у овоj старосноj групи. У нашоj земљи, тренутно, вакцине против Ковида ниjесу намиjењене за дjецу млађу од 16 година – наводи Радуловић.
Директор КЦЦГ наводи да је систем за дисање jедан од броjних система коjи могу бити захваћени овом инфекциjом.
– Већ у почетку епидемиjе неки од симптома су jасно указивали на захватање како периферног, тако и централног нервног система чак код 80 одсто обољелих. Губитак мириса коjи се од самог почетка спомиње као jедна од честих симптома ове инфекциjе, jавља се код око четвртине обољелих и представља оштећење олфакторног нерва задужен за перцепциjу мириса. Веома чест симптом jесте главобоља, коjа се jавља код трећине обољелих и може бити обjашњена на више начина. Само постоjање тешке инфекциjе jе довољан разлог да настане оваj симптом, али може бити одраз и незадовољаваjуће снабдjевености кисеоником усљед оштећења респираторног тракта, али и као одраз оштећења само неурона коjе доводе до слике тзв. COVID енцефалопатиjе, коjа поред главобоље доводи до броjних неуролошких симптома, као што су поремећаj стања свиjести како у квалитативном смислу када пациjент постане дезориjентисан, измиjењеног понашања, наjчешће у правцу агитациjе, али и у квантитативном смислу, те пациjент има симптоме поспаности, а у узнапредовалоj болести може довести и до коме. Енцефалопатиjа jе веома честа код стариjих пациjената, али се виђа и код младих у око 40 одсто случаjева – закључује Радуловић.
