Из Института за јавно здравље "Дану" је саопштено да птичjи грип (коjи обухвата више подтипова грипа А) jе врста инфекциjе коjа се jавља углавном код дивљих птица и живине, али неки соjеви, посебно Х5Н1 и Х7Н9, могу се прениjети на човjека.
Из ИЈЗ истичу да вирус птичjег грипа, коjи jе уназад неколико дана потврђен код угинулих пеликана на Скадарском jезеру, потврђен jе и у броjним европским земљама – Аустриjи, Белгиjи, Францускоj, Пољскоj, Италиjи као и у земљама окружења – Србиjи, Албаниjи, Босни и Херцеговини, Сjеверноj Македониjи и Хрватскоj.
– Од 2003. године до 31. марта 2022. године, Свjетскоj здравственоj организациjи приjављена су 863 случаjа оболиjевања од А(Х5Н1) међу људима, из 18 земаља. Последњи случаj jе регистрован у Уjедињеном Краљевству у jануару ове године. Особа се наjчешће зарази у директном контакту са инфицираном птицом или индиректном контакту са излучевинама птица,живине, контаминираном радном опремом, одjећом,обућом, аерогено или конзумирањем термички необрађеног меса. Преношење вируса са човjека на човjека jе изузетно риjетко и дешава се наjчешће међу члановима породице послиjе незаштићеног, продуженог блиског контакта. Симптоми птичjег грипа обично почињу у року од два до пет дана након уноса вируса у организам и често су слични онима код сезонског грипа: повишена тjелесна температура, бол у грлу, кашаљ, главобоља, малаксалост, болови у мишићима. Могу бити присутни и гастроинтестинални симптоми као што су мучнина, повраћање и диjареjа. Код неких особа се може развити и коњуктивитис. Болест може да има агресиван клинички ток (смртност достиже до 60%). Разлози за потенциjалну пандемиjу птичjег грипа леже у чињеницама да jе Х5Н1 вирус високо вирулентан, да се лако и брзо шири и да jе подложан мутациjама. Болест се тренутно преноси са птица на човjека, али многи експерти сматраjу да до пандемиjе птичjег грипа може доћи уколико дође до значаjне измjене вируса. Уколико се особа,коjа jе у контакту са зараженим птицама, истовремено инфицира вирусима птичjег и хуманог грипа, у организму може доћи до размjене гена и тако добиjен, мутирани вирус може имати могућност интензивниjег интерхуманог преноса – истичу из ИЈЗ.
Како наводе, заражене птице могу да лете и преносе вирус преко државних граница и свих могућих епидемиолошких бариjера.
– Практично jе немогуће зауставити оваj начин преноса. Зато jе jако важно да се драстично смањи броj обољелих од сезонског грипа, jер би на таj начин смањили ризик од мутациjа вируса. Превентивне мjере коjе препоручуjе Свјетска здравствена организациjа су: ношење заштитне одjеће у радном процесу са обољелом живином (маске, радно одиjело са непромочивом кецељом, гумене заштитне рукавице, заштитне наочаре и гумене чизме), обавезно прање руку чистом водом и сапуном, избjегавање додиривања коњуктива, носа и уста, чишћење и дезинфекциjа околине – наводе из ИЈЗ.
