Директорица директората за опште средње, стручно и цјеложивотно образовање Марија Лалатовић казала је за "Дан" да су анализом уписне политике дошли до податка да се недовољан број ученика уписује на програме из обалсти грађевине, машинства, електротехнике и да на тржишту рада фале и кувари, конобари и електроинсталатери.
Она је истакла да је за унапређење уписне политике неопходно jачати механизме кариjерног вођења и савjетовања у основним школама. Она најављује да ће и ове године упис бити организован онлајн.
Истиче да је потребно и континуирано стручно усавршавање наставника за примjену нових технологиjа у настави, уз опремање школа и припрему уџбеника.
– Може се казати да се сада ученици не опредjељуjу за упис у одређену средњу школу на основу своjих афинитета и склоности. На опредjељење ученика утичу родитељи, другови из школе, близина школе... Интересовање ученика за програме у трогодишњем траjању повећало се након увођења дуалног облика образовања у програме у трогодишњем траjању у школскоj 2017/2018. години, мада постоjи потреба и могућност да се у оваj облик образовања укључи већи броj ученика. У школскоj 2021/2022. години по програмима средњих школа образуjе се око 25.000 ученика. Од тога, 33 одсто се образуjе по програмима гимназиjе, око 50 одсто по програмима у четворогодишњем траjању, а око 17 одсто по програмима у трогодишњем траjању. Наjвећи броj ученика образује се по програмима из области туризма и угоститељства – око 21 одсто. Посебно jе код ученика популаран програм туристички техничар. Од програма у трогодишњем траjању ученици показуjу наjвише интересовања за програм кувар. По програмима из области економиjе образуjе се 19 одсто ученика, а по програмима из области здравства 17 одсто ученика. У области електротехнике jе 13 одсто ученика, машинства шест одсто, грађевине четири одсто, а пољопривреде три одсто ученика. Подаци показуjу да се недовољан броj ученика уписуjе у програме из области грађевине, пољопривреде, машинства и електротехнике иако jе наjвећи броj занимања из ових области препознат као дефицитаран. Тржишту недостаjу инсталатери у електротехници, машинству и грађевини, а фале и кувари и конобари, док су смјерови економски, туристички и правни техничар веома интересантни ученицима. Међутим, ти програми не нуде значаjниjу могућност запослења, тржиште их не тражи и опредjељење ових ученика jе да првенствено настављаjу образовање на високошколским установама – објашњава Лалатовић.
Она подсјећа да се конкурс за упис ученика у први разред средње школе припрема на основу предлога школа, анализе броjа ученика у општинама и броjа уписних мjеста, анализа уписа претходних година и препорука из извjештаjа и анализа Завода за запошљавање Црне Горе.
– У њима се могу наћи смjернице гдjе, на основу односа понуде и тражње, повећати или смањити броj уписних мjеста, а гдjе упис задржати на постоjећем нивоу. На основу свих расположивих података и анализа, припремљен jе предлог плана уписа ученика у први разред средње школе за школску 2022/2023. годину. Анализе су показале да постоjи тенденциjа смањења броjа ученика коjи завршаваjу основну школу у поjединим општинама (Цетиње, Колашин, Моjковац, Пљевља, Шавник). У поjединим општинама броj свршених основаца се повећао (Бар, Биjело Поље, Будва, Никшић, Подгорица, Тиват). У осталим општинама броj основаца завршног разреда jе на приближно истом нивоу. Анализе су, такође, показале да у општинама гдjе постоjи више средњих школа недостаjе координациjа и усаглашавање предлога броjа уписних мjеста имаjући у виду, приjе свега, броj ученика коjи завршаваjу основну школу. На примjер, у Беранама, према подацима добиjеним на почетку школске године, основну школу завршава 341 ученик, а средње школе на териториjи те општине предложиле су 574 уписна мjеста – рекла је Лалатовић.
