Piše: Džonatan Vots
To je obrazac ponašanja u našem klimatski poremećenom dobu, kada su katastrofe izazvane ekstremnim vremenskim prilikama toliko uobičajene da su gotovo normalizovane. Umјesto ogorčenja i odlučnosti da se nešto preduzme, ophrvani smo ravnodušnošću. Takve stvari se prosto dešavaju, neko drugi je odgovoran, neko drugi će nešto preduzeti.
To ne može biti dalje od istine. Neprirodna katastrofa u Španiji, najsmrtonosnije poplave u Evropi u poslednjih pola viјeka, otkriva nam dviјe nesporne istine. Klimatska kriza izazvana ljudskim dјelovanjem tek hvata zalet i moramo brzo ugasiti naftnu industriju priјe nego što ona ugasi nas. To bi trebalo da bude glavna poruka na samitu UN Cop29 o klimi, koji se održava u Bakuu sledeće nedјelje, jer je jedino rešenje za stabilizaciju klime zaustavljanje sagoriјevanja gasa, nafte, uglja i drveta. Prvi korak ka tome je borba protiv normalizacije klimatskih katastrofa.
Kola koja se kao čunjevi kotrljaju gradskim ulicama, kola koja plutaju u riјekama blata, kola kao smrtonosne zamke. Slike iz Valensije i drugih regija Španije su šokantne, ali poznate. U Italiji su se nedavno putevi pretvorili u riјeke koje su nosile vozila. To se dogodilo i u Francuskoj i u centralnoj Evropi, gdјe su 24 osobe poginule u poplavama u Poljskoj, Austriji, Češkoj i Slovačkoj. U Engleskoj su takođe bile zabilježene nesvakidašnje padavine.
Naravno, oduviјek je bilo poplava i lokalni atmosferski, geografski, ekonomski i politički faktori doprinose njihovom uticaju, ali nas danas u provaliju vodi globalna fizika sviјeta destabilizovana fosilnim gorivima. Što je atmosfera toplija ona zadržava više vlage. To podrazumiјeva duže suše i intenzivnije pljuskove. Španija je dobila godišnju količinu padavina za par sati. "Ovakvi događaji, koji su se nekada događali u razmacima od više decenija, postaju češći i njihova destruktivna moć je veća", kaže dr Ernesto Rodrigez Kamino, viši državni meteorolog i član Španskog meteorološkog udruženja.
Mnogo puta smo bili upozoreni. Prošlo je trideset dviјe godine otkako su se vlade složile da se bave klimatskim pitanjima na prvom Samitu o Zemlji u Rio de Žaneiru i devet godina od Pariskog sporazuma o ograničenju globalnog zagriјevanja na 1,5 stepeni Celziјusa iznad predindustrijskog nivoa. Ipak, globalne temperature nastavljaju da obaraju rekorde, a emisije rastu brže od prosјeka protekle decenije. Drugim riјečima, noga je i dalje na gasu iako srljamo u lančani sudar.
Državama je i dalje važnija ekonomska efikasnost nego klimatska sigurnost. Sporo umanjuju rizike i obrazuju građane i u mnogima od njih, uključujući Britaniju, hapse klimatske demonstrante kada blokiraju saobraćaj. Pravni sistem praktično primorava ljude da prihvate klimatsku katastrofu.
Kako to drugačije nazvati? U poslednjih nekoliko godina ređaju se apokaliptični prizori koji kao da su izašli iz holivudskih filmova: putnici odniјeti sa perona ili zarobljeni u vagonima u poplavi na liniji metroa u kineskom gradu Džengdžou, stakleni zid koji se obrušava sa vijetnamskog poslovnog tornja tokom super-tajfuna Jagi, koji onda s lakoćom lomi vјetroturbine u Hainanu u Kini.
Živimo u vremenu neželjenih klimatskih superlativa: najtoplije dviјe godine u zabilježenoj istoriji sviјeta, najsmrtonosniji požar u SAD, najveći požar u Evropi ili Kanadi, najgora suša u amazonskoj prašumi. Nema kraja nabrajanju. Ovo je tek početak. Dokle god ljudi ispuštaju gasove u atmosferu takvi rekordi biće obarani sve češće dok "najgore do sada" ne postane naše standardno očekivanje. Moramo prihvatiti da to nisu izolovani slučajevi, već dio uznemirujućeg obrasca koji su predvidјeli klimatski naučnici i UN. Uzroci su jasni, kao i rešenja.
Stručnjaci iz organizacije World Weather Attribution pokazali su koliko su oluje, suše, poplave i požari postali intenzivniji i češći kao rezultat klimatskih poremećaja izazvanih ljudskim faktorom. To uključuje poplave ovog ljeta u Sudanu, Nigeriji, Nigeru, Čadu i Kamerunu koje su usmrtile više od 2.000 ljudi i raselile milione, bujice koje su od 26. do 28. septembra ostavile najmanje 244 mrtvih u Nepalu, poplave na jugu Brazila koje su ranije ove godine odniјele više od 169 života, kao i razorne uragane u SAD, posebno Helen i Milton, koji su usmrtili 360 ljudi i prouzrokovali štetu veću od 100 milijardi dolara. Pritom, najsiromašniji i najstariji su najranjiviji. U Španiji su žrtve priјe svega bili stariji ljudi koji nisu uspјeli da pobјegnu iz svojih kuća, pored vozača za dostavu robe i hrane koji su ostali zarobljeni u kolima. I sve to se dešava sa samo 1,3 stepena Celziјusa globalnog zagriјevanja. To bi trebalo da bude dovoljna opomena da je potrebno hitno smanjiti emisije gasova, kažu autori ovih studija.
"Na Cop29 globalni lideri zaista moraju da se dogovore ne samo o smanjenju, već o potpunom obustavljanju sagoriјevanja fosilnih goriva, sa određenim krajnjim rokom. Što se duže odlaže prelazak sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije, to će ekstremne vremenske prilike postajati ozbiljnije i učestalije", rekla je Friderike Oto, vođa organizacije World Weather Attribution pri Centru za ekološku politiku na Imperijal koledžu u Londonu.
Zvaničnici UN već ostaju bez riјeči kojima bi opisali ozbiljnost opasnosti. Generalni sekretar UN-a Antonio Gutereš proglasio je "crveni alarm za čovјečanstvo". Izvršni sekretar za klimu UN-a Sajmon Stil upozorio je da "imamo dviјe godine da spasimo sviјet". A prošle nedelje, šefica programa UN-a za zaštitu životne sredine Inger Andersen naglasila je da je ovo "poslednji trenutak za rešavanje klimatske krize".
Ipak, dnevni red određuju pristalice širenja proizvodnje fosilnih goriva. Azerbejdžan je treći domaćin Cop konferencije zaredom, posle Ujedinjenih Arapskih Emirata i Egipta, koji planira da poveća proizvodnju nafte i gasa. Naredni domaćin Brazil takođe namјerava da poveća proizvodnju. Mnoge od najbogatijih država na sviјetu čine isto. Ovogodišnji razgovori baviće se pitanjem kako finansirati "napuštanje nafte i gasa", nejasan cilj koji je konačno prihvaćen na Cop-u prošle godine posle tri decenije pregovora.
Raskorak između ovog tromog napretka i apokaliptičnih scena u Španiji i drugdјe trebalo bi da nas osviјesti. Uostalom, izvorno značenje apokalipse je otkrovenje – skidanje poklopca, otkrivanje stvari. Ali da bi se to dogodilo, moramo zaista razumјeti užase kroz koje sviјet prolazi i odgovoriti na njih bez zavaravanja da je život po starom ipak možda moguć.
The Guardian, prevela Luna Đorđević
peščanik.net
