Без независног судства нема заштите људских права и слобода, нити претпоставки за успостављање правне државе и владавине права. У државама коjе из било коjег разлога занемаруjу своjе судство или га намjерно чине трансмисиjом политичке воље, грађанин као људско биће стално jе изложен неправдама, произвољностима и страдањима. Права и слободе грађана на коjима почива савремена идеjа правне државе могу бити стварно обезбиjеђена само у заjедници коjа jе организована на начелу владавине права и законитости. Да би се законитост остварила, држава мора да има судску власт коjа jе независна, тj. потчињена само уставу и закону. Због тога независност судова и судиjа спада у ред оних начела на коjима се заснива владавина права и улази у наjужи поjам правне државе.
Већ Општа декларациjа о правима човjека из 1948. године предвиђа да свако има потпуно jеднако право да о његовоj ствари, грађанскоправноj или кривичноj, правично и jавно расправи и одлучи независни и непристрасни суд (чл. 10). Европска конвенциjа о људским правима из 1950. (чл. 6) и Међународни пакт о грађанским и политичким правима из 1966. (чл.14) признали су право окривљеном да му се суди поштено и jавно у разумном року и од стране независног и непристрасног суда установљеног законом. Начин на коjи jе судска независност гарантована у законима jедне државе и начин на коjи се оно што jе предвиђено законима спроводи у пракси представљаjу данас показатељ степена културе друштвене средине и критериjум из коjег се изводи закључак о природи државе и њеног правног система.
У чему се састоjи проблем судске независности? У друштву коjе се налази на самом почетку формирања правне државе наjважниjе и наjактуелниjе питање коjе се поставља у вези са судском независношћу jе питање њеног увођења и стварања неопходних услова и правних средстава за њено остваривање и заштиту.
Теориjска и емпириjска сазнања указуjу да су за судску независност неопходне основне правне и политичке претпоставке и инструменти за њену практичну заштиту. Увођење судске независности претпоставља предузимање обимних и сложених реформи у друштву и државно-правном систему.
Независност суда и судиjа не зависи само од правних прописа и гаранциjа коjе ти прописи садрже, већ добрим диjелом и од свиjести о потреби реформи у друштвеном и правном животу, од воље релевантних политичких снага да се те реформе предузму, и од општих друштвених прилика, културе и менталитета грађана, развиjености правне свиjести и правне традициjе, у чему култура, правна свиjест и морална своjства самих судиjа имаjу пресудан значаj.
Када jе риjеч о гаранциjама судске независности, оне су многоброjне и разноврсне и представљаjу читав систем мjера различите природе. Међутим, jедна, ма колико била важна и значаjна, ниjе довољна, jер се утицаjи на суд, коjи не долазе само са jедне стране, мораjу сприjечити у потпуности. Они ипак нису истог значаjа, jер су и сами извори утицаjа на суд различите моћи, опасности и интензитета. По томе критериjуму су наjважниjе оне гаранциjе коjе треба да сприjече утицаjе моћне извршне власти, али суд мора бити ослобођен и од утицаjа коjи приликом изрицања правде може доћи и са многих других страна (од законодавне власти, политичких странака, заинтересованих поjединаца, удружења, медиjа, jавног мњења, виших судских власти итд.).
Гаранциjе могу бити правне, коjе су изражене правним нормама, и ванправне, тj. социjалне и персоналне, садржане у општим друштвеним условима и у личности самог судиjе, коjе се правним нормама тешко могу или уопште не могу обухватити. Правне гаранциjе мало вриjеде без ових других. Унутрашња независност судиjе, чиjе гаранциjе леже у особинама његове личности, а не у праву, особито jе важна. Она jе резултат слободног духа судиjе и високог морала.
Даље, нема судске независности ни када се jавно коментаришу суђења коjа су у току, нарочито путем средстава jавног информисања, када се осумњичени и окривљени, jош приjе судског поступка и у току првих фаза кривичног поступка, у коментарима у штампи и на телевизиjи приказуjу jавности у наjгороj могућоj свjетлости, а њихово дjело као већ утврђено кривично дjело. То представља опасно преjудицирање судске одлуке, супротно пресумциjи окривљеникове невиности и утицаj на суд, чиjа jе дужност да донесе непристрасну одлуку на основу сопствене оцjене чињеница случаjа и свог схватања закона, без ограњичења, утицаjа, подстицања, притисака, приjетњи или миjешања, непосредних или посредних, са било коjе стране и из било коjег разлога (чл. 2.02. Монтреалске декларациjе).
Какво правосуђе имамо? С тим у вези, указуjем да грађани годинама подносе велики броj притужби омбудсману Црне Горе на рад судова због одуговлачења судског поступка, незаконитости судских пресуда, али и због злоупотреба процесних овлашћења. Дакле, ради се о њиховоj законскоj одговорности и директном кршењу чл.6 Европске конвенциjе о заштити људских права. Стога произлази да правда не само што ниjе стигла у црногорско правосуђе већ jе и законитост проблематична.
Као што jе познато, на конференциjи за медиjе Националног савjета за борбу против корупциjе на високом нивоу (21.4. 2021), између осталог jе истакнуто: Судиjама и тужиоцима Влада jе давала станове и кредите супротно Закону о одржавању стамбених зграда, а да су они прикупили информациjе о подjели око 25 милиона еура кредита за око 175 функционера и 405 државних службеника и намjештеника; да jе за мандата техничке владе подиjељено 119 станова; да jе то само jедан сегмент онога шта се дешавало са додjелом станова и стамбених кредита функционерима по повлашћеним условима, jер jе већи дио документациjе о додjели станова уништен, као и да све то представља класичну корупциjу и велико оштећење jавног државног буџета. Самим тим, не може се говорити ни о независности правосуђа и подjели власти, нити о владавини права. Стога, у правосуђу су неопходне суштинске реформе. Квалитет сваке институциjе битно зависи од квалитета људи коjи их воде и коjи у њима раде. Нажалост, код нас се често водила погрешна и неодговорна кадровска политика. Наиме, на поjедине значаjне позициjе наше државе и друштва изабрани су некомпетентни кадрови, односно медиокритети, политички подобни и послушни пиони. Правни систем наjбоље легитимише његово правосуђе, али га исто тако и лоше правосуђе наjбрже и наjефикасниjе – делегитимише.
StoryEditor
Заштита људских права и независно судство
Правни систем наjбоље легитимише његово правосуђе, али га исто тако и лоше правосуђе наjбрже и наjефикасниjе – делегитимише
Pratite nas na
Pridružite nam se na viber community
Pratite nas
i na telegram kanalu
i na telegram kanalu
Pratite nas
i na WhatsUp kanalu
i na WhatsUp kanalu