Представљање елабората у Плати Бизанти / Фото: Радио Ккотор
10/04/2022 u 06:20 h
Biljana MarkovićBiljana Marković
Preuzmite našu aplikaciju
Pratite nas na
Pridružite nam se na viber community
Pratite nas
i na telegram kanalu
StoryEditor

Елаборат процјене утицаја на животну средину далековода Ластва-Тројица: На планираној траси преко 342 биљне врсте

На самој траси далековода идентификовано је 13 типова Натура 2000 станишта, а такође је идентификовано и 11 ендемичних врста и подврста, казао је биолог Данило Меденица

Црногорски електропреносни систем АД из Подгорице инвеститор је изградње далековода Ластва-Котор, дионица Ластва-Тројица, а Елаборат процјене утицаја на животну средину за овај пројекат обрадила је фирма "Еко енерџи консалтинг" (Eko energy consulting). Представник ове фирме дипломирани биолог Данило Меденица, каже да је пројекат изградње овог 110 киловолтног далековода планиран ради обезбјеђења двостраног напајања трафостанице Котор у 110 киловолтну мрежу.

-Дужина трасе далековода износи 9.523 метра и за потребе реализације пројекта предвиђена је додатна изградња приступних путева у дужини од 11.000 метара - казао је Мрдак на јавној трибини одржаној у петак, 8. априла у Палати Бизанти. Опис локације односи се, каже, на биолошку, географску и културну компоненту, социо-економске аспекте, а кроз истраживање самог подручја у тој еколошкој компоненти утврђено је присуство преко 342 флористичке врсте.

-На самој траси далековода идентификовано је 13 типова Натура 2000 станишта, а такође је идентификовано и 11 ендемичних врста и подврста - казао је Меденица, а преноси Радио "Котор".

Црква Светог Илије удаљена 40 метара

Процијењени су и утицају који настају усљед непредвиђених околности, попут хаварија усљед природних непогода и појаве пожара.

Директор "Еко енерџи консалтинга" Данило Барјактаровић наводи да је Црква Св. Илије у Наљежићима од трасе удаљена 40-метара.

-Нагласили смо да посебно треба узети препоруке дате у Рјешењу о конзерваторским условима за изградњу предметног далековода које је 19. новембра 2019. донијела Управа за заштиту културних добара Општине Котор. Препознали смо важност саме локације не само природног, него и културног добра, казао је он.

Додао је да се пројекат реализује у непосредној близини и широј зони заштићеног културног добра Котора на Унеско листи. У Елаборату је, истиче, описано шта значи формирање и одржавање трасе којом далековод пролази, гд‌је је најосјетљивији дио, те сама сјеча шумске масе која се налази у коридору.

-Ту треба узети у обзир да због безбједности изградње далековода и касније у екплоатационој фази његов одржавања, постоје одређени стандарди који се морају испоштовати. Најбитнији су да свако стабло у случају евентуалног пада или из било којег разлога, не смије да буде ближе од 30 метара од саме трасе куда пролазе каблови и стубови, објашњава Меденица.

Процијењени су, каже, и утицаји на животну средину попут квалитета ваздуха, воде, земљишта, здравља становништва. Значајнији су утицаји буке и потенцијално јонизујуће зрачење, те визуелни утицаји.

-На основу анализе свих утицаја, визуелни, као и утицај на биолошку компоненту самог пројекта (који се односи на саму трасу), једини су утицаји који су значајни и који представљају прави проблем у релазацији овог пројекта, из разлога што сама траса ствара трајни утицај на околину. Такође, вегетација која расте испод трасе мора стално да се уклања и одржава како не би угрозила функционисање пројекта, објаснио је Меденица.

Јавној трибини је у име Агенције за заштиту животне средине присуствовао Емир Реџепагић, а општинског Секретаријата за заштиту природне и културне баштине савјетница Јелена Вуковић.

Јавна расправа траје до 18. априла.

Pratite nas na
Pridružite nam se na viber community
Pratite nas
i na telegram kanalu
07. maj 2024 21:12