Очување Биоградског jезера мора бити императив не само за Jавно предузеће за националне паркове Црне Горе (JПНПЦГ), већ и за државу и друштво у цjелини, поручено jе на међународноj научноj конференциjи у Колашину.
На конференциjи “Антиерозиона заштита Биоградског jезера и рjешавање хидролошких проблема у сливу Биоградске риjеке и Биоградског jезера” jе саопштено да се што приjе мораjу дониjети мjере санациjе и антиерозионе заштите.
Директорица JПНПЦГ Jелена Кљаjевић, казала jе да хидролошки проблеми у парку датираjу одавно и да jе за рjешење потребна риjеч струке и науке.
– Надам се да ће конференциjа дати конкретна рjешења коjа ће нам служити као смjернице за даљи рад када jе у питању заштита овог природног драгуља. Ми смо одлучни у томе да очувамо паркове и њихов биодиверзитет – поручила jе Кљаjевић.
Веселин Лубурић из JПНПЦГ навео jе да jе Биоградска гора прво неформално заштићено подручjе, jош од 1878. године, и да jе до данас наjочуваниjе подручjе у Црноj Гори.
Он jе подсjетио на историjат досадашњих истраживања, препорука и предлога риjешења када jе у питању проблем отицања Биоградског jезера.
Професор Велибор Спалевић jе, говорећи о интензитету ерозиjе у сливу Биоградске риjеке, поручио да jе потребно да научна jавност на систематичан начин да визиjу могућих исхода, коjи могу послужити за доношење одлука и рjешавања проблема у Националном парку (НП) Биоградска гора.
Он сматра да jе потребно укључити и глобалну научну jавност, како би се пронашло наjбоље рjешење уз поштовање наjбољих научних пракси.
Професор Раденко Пеjовић и инжењер Никола Чађеновић са Грађевинског факултета осврнули су се на резултате хидрогеолошких и инжењерско геолошких истраживања као основ за извођење санационих мjера на Биоградском jезеру.
Они су, говорећи о могућим рjешењима за отицање Биоградског jезера, казали да jе добро што jе покренута инициjатива да се приступи додатним истраживањима како би се сприjечио нестанак jезера, али и да jе потребан мултидисциплинарни приступ.
– Забрињаваjућа jе ситуациjа, велике су разлике између максимума и минимума нивоа Биоградског jезера. Дубина се са 12 метара током суше спусти на шест метара. Поjедини стручњаци процjењуjу да ће jезеро нестати за 130 година уколико се не нађе неко рjешење – указао jе Пеjовић.
Чађеновић jе рекао да су дуж jезера уочени броjни понори, али да истраживања спроведена од 1988. до 1995. године ниjесу дала довољно прецизан одговор о њиховом тачном броjу и позициjама.
– Зато jе за могућност санациjе овог проблема приjе свега потребно дефинисати геолошки модел jезера, могућност jедноставне израде косине, али се мора радити поступно, обазриво, како се не би угрозио биодиверзитет – казао jе Чађеновић.
Професор Природно–математичког факултета Владимир Пешић jе указао на значаj екосистема НП Биоградска гора, наводећи да jе таj парк „природна лабораториjа“.
– Треба поставити питање да ли штитимо jезеро као локалитет или желимо да штитимо екосистем. Моj савjет jе да се буде врло обазрив приликом интервенциjа у природи, посебно у националним парковима – упозорио jе Пешић.
Драган Радоjевић из Завода за геолошка истраживања Црне Горе казао jе да досадашња геолошка истраживања ниjесу дала довољно података како би се дефинисали режими подземних вода у сливу Биоградског jезера, па се спровела адекватна санациjа.
Он jе додао да jе Завод прошле године започео израду проjекта хидролошких истраживања Биоградског jезера.
Из НПЦГ су казали да ће конкретни закључци и рjешења тог проблема бити преточени у документ коjи ће бити послат Министарству екологиjе, просторног планирања и урбанизма, а у циљу израде Главног проjекта санациjе проблема.
Међународну конференциjу организовало jе JПНПЦГ под покровитељством Свjетске организациjе за заштиту земљишта и вода, са сjедиштем у Пекингу и Аjови, и у сарадњи са ГЕА /Гео Еко-Еко Агро/.
Конференциjу jе подржала Електропривреда Црне Горе, Црногорски електродистрибутивни систем (ЦЕДИС) и Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде.
