Канли кула / фото: К.М.

Пукотине нa средњовјековној тврђави Канли кула све веће

Убрзали смо процедуре за тендер, израда елабората је у току а рок да се све заврши и преда је до краја децембра, што ће бити основа за израду главног пројекта санације, казао је Боро Лучић, в.д, директора Управе јавних радова

Према ријечима Бора Лучића, в.д.директора Управе јавних радова, до јуче првог човјека Агенције за изградњу и развој Херцег Новог, за овај град је опредијељено преко 2,3 милиона еура, а посебно радује извјесна санација тврђаве Канли кула.
Улагање у ово средњовјековну тврђаву, како је истакао, Управа јавних радова доживљава као унапређење туристичке понуде.
– Од фебруара 2021. године успјели смо да интензивирамо активности. Урађене су истражне бушотине и постављене су сонде, које прате кретање тла. До краја године биће завршен геотехничи елаборат са ревизијом, што је основа за почетак израде главног пројекта. Надам се да ћемо следеће године расписати тендер за израду главног пројекта и направити процјену, колико ће коштати, јер немамо времена с обзиром на то да су оштећења на Канли кули последњих година све већа. Убрзали смо процедуре, израда елабората је у току а рок да се све заврши и преда је до краја децембра ове године, што ће бити основа за израду главног пројекта санације – објаснио је Лучић.

Геотехника Монтенегро окончала је геотехничка истраживања тла око Канли куле, а из Управе јавних прихода, која је са 220.000 еура финансирала овај посао, саопштавају да ће резултати истраживања послужити за израду пројекта санације клизишта, које мора претходити санацији тврђаве.
Ревизију главног пројекта санације клизишта, радиће подгорички "Civil engineer", по цијени од 27.600 еура.
Санација клизишта је први дио великог пројекта санације тврђаве Канли кула, започетог прије четири године.
Да постоји велико кретање тла од магистрале до цркве Св. архангела Михаила у Старом граду, које је проузроковало и оштећења на Канли кули, утврђено је током истражних радова 2017.године, након што је ресорно министарство издало урбанистичко техничке услове за реконструкцију тврђаве.
Истражни радови су показали да је клизиште захватило више од три хектара.
Након санације клизишта потребно је годину и по дана хидролошки пратити тај терен и тек онда уколико нема промјена почети санацију тврђаве.
Подсјећамо и да је Амбасада Републике Турске у Црној Гори била заинтересована да, у сарадњи са градом и државом, нађе модел да помогне пројекат санације Канли куле и клизишта које пријети овој тврђави, али и не само њој него околним насељима и центру града.
То је током посјете Херцег Новом прошле године поручила турска амбасадорка у Црној Гори, Сонгул Озан. Она је тада позвала руководство Општине да размотри кандидовање пројеката у Турској агенцији за међународну сарадњу и координацију (ТИКА).

Од турског казамата до велелепне позорнице

Први писани траг о Канли кули, тврђави коју су Турци изградили у 16. вијеку оставио је чувени турски путписац Евлија Челебија, који је у Новом боравио 1664. године.
– Пред сваком капијом, изнад сваког откопа налази се покретни мост од дрвета и они се подижу на точак. Куле које су окренуте према тим откопима, јако су тврде. На првом мјесту налази се Крвава кула са горње стране велике капије. То је велика кула, која је окренута горе према виноградима Воранице и гледа чак горе до цитаделе, записао је Челебија.
За вријеме турске владавине у Новом су се развила два града Горњи (садашња тврђава Шпањола) и Доњи (садашњи Стари град). Спајао их је тунел којег су временом Турци све више користили као тамницу. Историчари сматрају да је управо над дијелом тог тунела и почела изградња Канли куле и у њој казамата по којој је и добила име Крвава кула.
Данас се на њој налази једна од најљепших љетних позорница на Јадрану са око 1.500 мјеста, на којој се одржавају различите културне манифестације од којих је најзначајнија Херцегновски филмски фестивал.

Иначе, још половином 2015.године Младен Кадић, у то вријеме секретар за просторно планирање, изградњу, комуналне дјелатности и заштиту животне средине Општине Херцег-Нови, покренуо иницијативу санације и реконструкције тврђаве, на начин да она уђе у државни капитални буџет 2016. Министарство одрживог развоја и туризма је 2019.године издало УТ услове за израду техничке документације за реконструкцију тврђаве.
Но, од тада, као да је све застало, па је ЈУК Херцег Фест, која газдује херценовским тврђавама, лани, у ишчекивању озбиљне санације, поправило бину, трибине и замијенило инсталације у циљу безбједних обилазака и одржавања програма.
Данас је санација, макар клизишта, нешто извјеснија, а да ли и колико Кула може да чека, показаће вријеме.