Локална управа града и у наредној години посветиће пажњу развоју пољопривредне производње код индивидуалних произвођача са подручја општине. Из буџета у те намјене биће издвојено око 376.000 еура, а секретар Секретаријата за финансије, развој и предузетништво Зоран Шошкић за "Дан" каже да их ограниченост расположивих средстава онемогућава да та средства буду већа.
– Повећали смо општинске субвенције по литру млијека, са три на четири цента. Буџет нам не дозвољава да идемо даље, а ако се створе могућности у наредној години вјероватно ћемо размотрити да то буде више, али сада их нема – казао је Шошкић.
Буџетски план Општине је да у 2022. години за субвенције за откуп млијека издвоји 330.000 еура, за суфинансирање премије осугурања (за увоз нових грла стоке) 6,5 хиљада, док ће субвенције за новообрадиве површине износити 30.000, а за организовање наредног Сајма локалних производа 10.000 еура. У овој години је досад за субвенције за откуп млијека из буџета издвојено 246.000 еура, док су за подршку женском предузетништву исплатили 40.000 еура.
– Трудићемо се да индивидуалним пољопривредним произвођачима омогућимо што више помоћи. И нама је циљ да буде што више откупљеног млијека и да оно буде заступљено на тржишту. Ово што је договорено, то ћемо сигурно испоштовати – истакао је Шошкић.
Недавни Сајам локалних производа показао је са каквим богатством располаже никшићка општина и да је све више оних који се окрећу неком виду пољопривредне производње. Међутим, многи се и даље самостално боре да своје производе пласирају на тржиште и на тај начин обезбиједе егзистенцију породици. Миланка Џогановић из Жупе никшићке самохрана је мајка која од пензије од 200 еура и бављењем сточарством школује три студента.
– Досад се нисам обраћала за неки вид помоћи, али се надам да ће ова нова власт на државном и на локалном нивоу посветити више пажње пољопривредним произвођачима. Држим четири краве и двоје јунади. Зими смо на селу, а љети на катуну – каже Џогановић и додаје да је потребно уредити путеве ка катунима.
Никшићанка Ана Ћалић, пошто је у Бокситима остала без посла, одлучила је да од воћа, па и шумског, производи домаће сокове.
– За проширење производње треба средстава. Сада ми у раду помажу кћерка и снаха. Није то неки износ, али може се зарадити, поготово када останете без посла и пошаљу вас на биро рада – каже Ћалић.
