<p>Нова стална поставка ”Новац на тлу Црне Горе”</p>

Нова стална поставка ”Новац на тлу Црне Горе” / -Игор Шљиванчанин

МУЗЕЈ НОВЦА ЦБЦГ: Новчанице и кованице слика наше прошлости

У Музеју новца ЦБЦГ реконструисана је стална поставка "Новац на тлу Црне Горе" и постављена нова стална поставка "Новац као накит", поводом 20 година Централне банке Црне Горе.

Реконструкција некадашње сталне поставке "Од перпера до еура", започета је 2019, а окончана у децембру 2020. године, када је она у потпуности трансформисана у поставку "Новац на тлу Црне Горе".

– Музејски фонд је, кроз откупе путем јавних позива, континуирано допуњаван и обогаћиван, тако да се Музеј новца, данас, девет година касније, може похвалити колекцијом новца који је циркулисао на територији Црне Горе у свим њеним историјским периодима - казао је Извршни директор ЦБЦГ Радоица Лубурић.

Од пара до перпера

Посебно мјесто у Музеју имају кованице и новчанице првог и јединог државног новца – црногорских пара и перпера који су циркулисали од 1906. до 1916. године. Увод у причу о стварању и циркулацији црногорске монете чине текст Берлинског уговора и фотографије Берлинског конгреса на коме је 13. јула 1878. године Црна Гора, након вишевјековне борбе за слободу и самосталност, постала међународно призната држава. Посјетиоци могу видјети и мапу Црне Горе као и проширења која је добила на Конгресу. Проширењем територије, поред осталог, створени су и услови за бржи економски развој, као и за успостављање црногорског монетарног система.

Он је истакао да су "обје поставке својеврсна слика наше прошлости, којом се, и данас изузетно поносимо".

Стална поставка "Новац на тлу Црне Горе" јединствена на нашим просторима и садржи вриједне и ријетке примјерке валута различитих номиналних вриједности које су биле у оптицају на територији Црне Горе од античког доба и првог кованог и циркулисаног новца тог периода, па до данашњих дана. Централна банка Црне Горе је 11. априла 2012. године отворила Музеј новца, чиме је почет дугорочан пројекат сакупљања, чувања и презентације новца и другог нумизматичког насљеђа Црне Горе.

Посјетиоци кроз поставку Музеја новца могу видјети како је изгледао живот прије новца, те новац који је циркулисао на територији данашње Црне Горе у античко доба – новац античке Грчке и Рима, новац илирског краља Генција, кроз који се посјетиоци могу упознати и са историјом антике на овим просторима. Кроз изложени новац средњовјековних држава испричана је прича о Византији, Млетачкој Републици, Котору, Бару и Улцињу и њиховим владарима.
У овом дијелу поставке се посебно истиче период владавине династије Балшић и њихов новац кован у Бару, Улцињу и Скадру. Династија Балшића, чији је родоначелник Ђурађ I Балшић, владала је облашћу Зете, на територији дијела данашње Црне Горе, у другој половини XIV вијека. Свих пет владара из династије Балшић је ковало новац који се може видјети у поставци Музеја новца ЦБЦГ.

Куриозитет новчаница од 500 милијарди динара

Дио поставке који је интересантан јавности је и новац "посљедње" Југославије, односно Савезне Републике Југославије коју су чиниле Црна Гора и Србија. У том периоду, обиљеженом грађанским ратом на простору некадашње СФРЈ, санкцијама међународне заједнице према СРЈ и једном од највећих хиперинфлација у свијету, штампају се новчанице са великим бројем нула, а мале или никакве финансијске вриједности. Новчаница која се ту истиче као куриозитет је новчаница од 500 милијарди динара за коју се могло купити тек неколико основних животних намирница. Као таква она је једно вријеме била и апоен са највише нула у свијету – њих 11.

Од најстаријих времена, па све до почетка XX вијека, када је Црна Гора добила свој први новац, на територији данашње Црне Горе у употреби је био новац других држава. Циркулисале су валуте Османског царства, Русије, Аустроугарске монархије, француски и новац других држава. Новчанице и кованице које су циркулисале током ово периода су, такође, изложене у Музеју новца Централне банке Црне Горе.

Друга стална поставка под називом "Новац као накит" садржи и приказује експонате накита, направљеног од кованог новца. Међу експонатима доминира накит са турским новцем, а такође су присутни примјерци накита са аустријским, српским, руским и новцем других држава који је циркулисао на простору данашње Црне Горе.

Д.Љ.