Све је почело крајем 1991. године када се све у Русији распало, па и кинематографија. Било је то једно невријеме, катастрофа, прича Николај Коља Бурљајев, који је ноћима размишљао шта му је чинити.
Један од најистакнутијих руских умјетника данашњице, освједочени и истрајни посленик културе окренуо се око себе и видио да су његове колеге, умјетници, почеле да се баве неким другим пословима. Неки су отворили ресторане, неки фирме. Тада му се, како свједочи у ексклузивном интервјуу за "Дан", родила идеја о успостављању умјетничког фестивала. Онда је смислио и како ће га назвати. Пало му је на памет да то треба да звучи моћно, руски, да у наслову има "непобједиви витез". Потом је помислио да мало украси сам назив и додао је "златни витез". Тако је настао фестивал "Златни витез" у циљу највиших идеала и уздизања људске душе, а који данас, послије три деценије, у Русији слови за основу државне културне политике.
– У својству устројитеља фестивала "Златни витез" обратио сам се Сергеју Лаврову и старцу оцу Науму за благослов. Он ми је рекао: "Пробај и ако не успијеш - одустани". Кренуо сам тим путем помоливши се на самом почетку, добивши благослов од патријарха Алексеја, а потом и митрополита Кирила, који је касније постао патријарх. Остало је историја... - присјећа се Бурљајев.
• У ком смислу фестивал представља једну врсту одбране од глобализма и глобалних тенденција у свијету уопште, будући да се залаже за очување традиције, националне културе, идентитета?
– Ми се у оквиру Фестивала "Златни витез" бавимо свим оним чиме треба да се баве нормални људи који воле своју земљу, а то је очување духовних и традиционалних вриједности. Очувањем ових вриједности чувамо свој народ! Неки умни људи који живе на Западу кажу да је "спасење Русије спасење свијета" - погибељ Русије је погибељ свијета. На нама у Русији је огромна одговорност и задатак: супротставити се ђаволским напорима оних који нам желе зло, а међу њима и некима од оних који нас окружују. Тако је и са вама. Имамо и у непосредном окружењу и у централној Европи оне којима је православље трн у оку. И вама и нама је тешко, али ми смо дужни да спасимо и сачувамо свој народ, своју културу и традицију. Морамо да будемо примјер да је могуће супротставити се глобалистичким тенденцијама које имају за циљ да створе један нови свијет у којем нема мјеста за нас православне. Ми се боримо за праве хришћанске вриједности, за очување породице, брака. Ми смо дужни да истрајемо у тој борби! И да побиједимо!
• Достојевски је рекао да ће љепота спасити свијет...
– Сматрам да смо ми за ове прве три деценије устројили и изградили темељ, постали смо значајни културни, умјетнички форум за Русију, али и многе друге. Волим Достојевског, али не бих се сложио с њим у овоме. Мислим да је управо љепота та коју треба спасавати у овом часу! Нужно је спасавати љепоту! Ако успијемо да је спасимо тада ће љепота, љубав, хармонија спасити свијет.
• Каква је будућа визија Форума "Златни витез"? Како ће се развијати, како га видите за двије-три деценије?
– Ми смо под лупом и морамо да сачувамо оно што имамо, високе критеријуме, вриједности које заговарамо начелно. Стога када размишљам о будућности Форума "Златни витез" видим га као веома доброг. Постојимо већ тридесет година, хвала Богу, има динамику позитивног развоја и вјерујем да ће се "Златни витез" за неколико година раширити по цијелом свијету, тако да ће добити епитет "словенског оскара". А шта представља та фигура "Оскара" за којим чезну свјетски умјетници, филмски ствараоци. Та жута фигура без лица, шта она представља? Она ништа не изражава, не говори! А наш "Златни витез" је веома лијепа награда. Наш "Златни витез" је израђен по лику Александра Невског. Додјељује се за највише идеале и уздизање људске душе зато што су филмска умјетност, позориште, литература дужни да узвисују људску душу и да је враћају Богу. Ми се тиме бавимо тридесет година. Најтежих тридесет година. Вјерујем да ћемо у будућности имати још снажнију подршку државе.
• Обављате много важних послова, како у руској Думи, тако и у оквиру Фестивала и Форума "Златни витез". Откуда толика енергија, снага да одговорите захтјевима који су пред Вама?
– Мислим да моја снага долази од Господа Бога. Посматрам људе око себе и видим људе чија су лица намрштена, уморна. Мислим да своје лице треба сачувати од малодушности и негативних осјећања и да треба радити оно што најбоље радите, слиједити више циљеве, бринути о души, залагати се за духовне побједе и онда нема пораза, умора, клонулости пред животом.
• Какви су Вам планови који се тичу развијања културне сарадње?
– Вицепредсједник "Златног витеза" Јован Марковић више је учинио на пољу културне размјене и културног доприноса када је ријеч о релацији Русија - Србија и Црна Гора, него сви министри културе заједно. Зато што је он представљао вашу културу деценијама уназад. Највећа његова заслуга је што је захваљујући њему током 1999. године када су Србија и Црна Гора биле под бомбама успио да пробије блокаду и у Русију пренесе филмове о страдању народа током НАТО агресије. Захваљујући њему истина је допрла до нашег народа који није знао шта се то дешава са вама. Ми смо са Јованом у оквиру Фестивала "Златни витез" приказивали филм и тако ширили истину о неправди. Све ово показује како се култура мора разумјети срцем, а не просто чиновнички. Тако треба и бирати министре културе, наше и ваше. Ти, такви министри културе, наш и ваши треба да се састају, да се договарају, да као резултат тих договора имамо што више изложби, фестивала, што више преведених књига...
Мила МИЛОСАВЉЕВИЋ
