Богатим језичким материјалом из српских историјских и књижевних споменика, универзитетска професорка др Јелица Стојановић, освјетљава најзначајнија питања у српској филологији, истакнуто је на промоцији књиге "Кроз српску језичку историју" у Друштву црногорско-руског пријатељства "Свети Георгије" у Никшићу, а у организацији Матице српске - Друштва чланова у Црној Гори. Књига је настала, казала је Стојановић, као покушај свједочења српског језика, српског народа, културе и духовности, потреба да историјска документа говоре о простирању свега српског и његовом именовању.
- Шта би дали многи да имају чиме да се овако представе као што то има српски род јер нама не треба ништа измишљати, преувеличавати, али не треба ни да жмуримо пред фалсификатима, отимањима и крвотворењима. Циљ ми је био да све оно што сви негдје и у великој мјери знамо, сабирајући и повезујући представим на једном мјесту, да трагом докумената покажем на ком је све простору народ носио српско име, потом језик, затим ћирилицу као српско писмо. Тога је много и довољно, а ово је само дио - истакла је проф. др Стојановић.
Проф. др Милош Ковачевић је казао да књига има четири основне, готово магистралне теме наше садашњости, али и прошлости. У првом реду су теме у којима наша прошлост предодређује нашу садашњост.
- Нико не може знати ни каква ће му садашњост бити, ни каква ће му будућност бити ако не зна за властиту прошлост. Ако не знате властиту прошлост врло лако се може манипулисати људима и у садашњости и у будућности, сматра Ковачевић.
"Кроз српску језичку историју" проф. др Михаило Шћепановић препоручује као основну и незаобилазну литературу студентима који се баве србистиком, нарочито оним који хоће да знају и да не буду заведени на том путу. У књизи је узет "кратак временски период" од 1.400 година, од иностраних, првих помена Срб до данашњих дана.
- Ауторка је ову књигу радила тако да је свакоме показала какав је однос према прикупљању грађе која се анализира, да не смије бити омашке. Јер у овом пословима поузданост је најосновнији фактор који држи темеље читавог истраживања. И ући у такав посао то може само неко ко има огромно знање и огромну вјерност према научној чињеници и према обавезама да то покаже своме роду и да покаже на који начин се морамо обрачунавати са онима који одокативно посматрају науку и односе се према научним чињеницама, рекао је Шћепановић.
Пјесник Радинко Крулановић сматра да књига није само научна већ и апологетска и указује нам да српски језик има своју историју, поријекло, свој код који нас је одредио и одређује.
-. Није језик само тло и крв, јер да је тако, он би се зачаурио у простор, он би себи озидао сопствени затвор и смрт. Српски језик, како свједочи професорка Јелица, утемељен је на духовној координати, на етнопсихолошком, дубоко укоријењеном осјећају припадања, нагласио је Крулановић.
Издавач књиге је Матица српска - Друштво чланова у Црној Гори, а саиздавач "Јасен". Програм је водила др Jелена Газдић, a одржан је у Друштву "Свети Георгије" у Никшићу.
