Публика у књижари МС / PROMOCIJA 60 BROJA CASOPISA SLOVO-LAZAR RUZIC

Српски језик је најстарији црногорски архив

Kоријен свих актуелних подјела у Црној Гори стоји управо у именовању језика којим говоримо, као и друштвеном, културном и законодавном односу према њему, оцјена је вечери

Јубиларни, 60. број часописа за српски језик, књижевност и културу "Слово", који се прије 18 година најприје појавио под називом "Распеће језика српског", а који су покренули професори који су добили отказе јер нијесу пристајали на преименовање српског језика у школама, окупљени у Актив професора српског језика, представљен је у књижари Матице српске - Друштва чланова у Црној Гори. Организатори промоције били су МС - Друштво чланова у Црној Гори, Актив професора српског језика, Српски покрет "Његош" и Српски национални савјет.

Проф. др Драго Перовић, рекао је да су професори Актива смогли људске храбрости да сагледају отворених очију нашу развијану стварност и дају на њу одговор.

– "Слово" је данас постало наша кућа, наш сабор, гдје смо кроз српски језик једно и заједно, од Ћирила и Методија до Веселина Матовића, његовог личног, а институционалног прегнућа и подухвата, који нас данас зове да му одговоримо - рекао је Перовић.

Проф. др Јелица Стојановић, подсјећајући на историјат догађаја од 2004. г, каже да је на дјелу прицип присвајања српске културно-историјске баштине по државно-националним приципима у границама новонасталих држава.

– По том принципу у посљедње вријеме у Црној Гори се конструише нова историја, присваја споменичка српска грађа, у коју се укључује све са простора који обухвата садашњу Црну Гору, задају се нове дијалекатске подјеле - рекла је Стојановић, додајући да се "све и на дијалекатском плану сврстава у црногорско".

Др Момчило Вуксановић истакао је да је свим културним пројектима везаним за српски језик и ћирилицу потребна већа друштвена и политичка подршка и акција.

„У посљедње вријеме у Црној Гори се конструише нова историја, присваја споменичка српска грађа, у коју се укључује све са простора који обухвата садашњу Црну Гору, задају се нове дијалекатске подјеле” - рекла је Стојановић, додајући да се "све и на дијалекатском плану сврстава у црногорско"

Књижевник Милутин Мићовић навео је да упркос политичким одлукама обезимењавања српског језика, и кризи идентитета, није уништена српска културна енергија, дијелом сабрана и артикулисана и у 60 бројева "Слова".

Проф. Весна Тодоровић, истакла је да језик спада у ред свеобухватних одредница сваког човјека и народа.

– Српски језик је најтрајнији и најстарији црногорски архив, који све памти и свему даје мјеру, о свему свједочи - истакла је Тодоровић.

Обраћајући се, Веселин Матовић, уредник "Слова", навео је да коријен свих актуелних подјела у Црној Гори стоји управо у именовању језика којим говоримо, као и друштвеном, културном и законодавном односу према њему.

Програм је водио Александар Вуковић.

Ж.Ј.