Осим што јача кости, шљива смањује и ризик од обољевања од рака дебелог цријева, а конзумација 12 шљива просјечне величине на дан током два мјесеца снижава ниво лошег холестерола.

Свјежа шљива обилује витаминима Ц, Б6, Б2, Б3, K, бакром, магнезијумом, гвожђем, калцијумом, и садржи чак 240 мг калијума на 100 грама воћа.

Kалијум у шљивама има добар утицај на крвни притисак, као и на здравље срца. Овај елемент подстиче коагулацију тромбоцита што је важно у борби против атеросклерозе и других болести срца.

Шљива обилује и влакнима, два грама на 100 грама, а уз све то је нискокалорично воће.

Ова незаобилазна краљица мармеладе први је избор и код констипације, односно затвора. Дихидрокси-фенил изатин је један од састојака шљиве, због којег, између осталих, ово воће има лаксативни учинак.

Шљиве имају низак гликемијски индекс, што значи да могу да помогну у контроли нивоа шећера у крви и да се смањи ризик од дијабетеса типа 2.

Оне могу смањити ниво триглицерида и глукозе у крви, за шта је заслужан лутеин, преносе новости.рс.

Такође, флавоноиди у шљивама смањују ризик од отпорности на инсулин, а позитивно утичу и на инсулинску осјетљивост.