Јогурт пијемо прије свега због његовог предивног укуса и чињенице да ствара праву магију у комбинацији с пецивом или сјеменкама и воћем у здравом доручку.

Међутим, он је познат и као прави мелем за гастроинтестинални тракт, захваљујући свом пробиотичком дејству.

Протеклих година, кефир пријети да му украде популарност, како због укуса, тако и због чињенице да је хваљен на сваком кораку.

Да ли је јогурт то заслужио? Да ли је кефир стварно здравији од њега или смо се само толико навикли на јогурт да га више не хвалимо као некад?

У чему је разлика између кефира и јогурта?

Оба ова пића настају природним процесом ферментације млијека уз помоћ бактерија, односно преласка лактозе у млијечну киселину.

Док се кефир добија из мезофилних култура, односно на собној температури, јогурт може да се направи од двију врста култура: и мезофилних и термофилних. Ове прве су, дакле ферментисане у нормалним температурним условима, док су термофилне оне за које је потребно посебно загријавање, односно температура од 42 до 45 степени.

Kако се праве?

Kефир се прави од самообнављајућих култура: кефирних зрнаца и кефирних зрна у праху. У питању је желатинаста маса која се састоји од много врста бактерјиа и гљивица и кефир настаје само спуштањем кефирних зрнаца и зрна у праху у млијеко, а потребно је да на свака 24 сата зрна ваде и стављају у свјеже млијеко, које се касније ферментише.

Јогурт се прави на два начина - или тако што се с млијеком помијеша већ постојећи јогурт и остави да одстоји или уз помоћ термофилних стартер бактерија у облику праха.

Што се тиче укуса, кефир је нешто киселији, а оба су врло, врло здрава.

Зашто их треба пити?

Ферментисана храна и пиће обилују пробиотицима, бактеријама које побољшавају стање нормалне бактеријске флоре и утичу позитивно на опште здравље на безброј начина. Због тога је пожељно пити и јогурт и кефир, који настају ферментацијом.

Шта је здравије - кефир или јогурт?

Ипак, истраживања су показала да је кефир кориснији јер садржи више микроорганизама који благотворно утичу на здравље цријева. Уз то, ове бактерије и сојеви бактерија су разноврснији - студија објављена 2016. године у научном магазину Фронтиерс ин Мицробиологy показала је да кефирна зрна имају 61 сој бактерија и гљивица.

С друге стране, типична култура која се користи за прављење јогурта има од четири до шест соја бактерија, али многи произвођачи додају неке врсте бактерија.

Разлог за то је што се кефир ферментише знатно дуже него јогурт, па има више времена да развије бујнију популацију бактерија.