Остеопороза jе прогресивна метаболичка болест костиjу, коjа се карактерише смањењем минералне густине-масе (БМД) кости, губитак калциjума из кости и смањеном микроархитектуром кости. То доводи до смањења чврстине кости, повећања фрагилности и пораста ризика за настанак прелома кости. Наjугрожениjи су кичмени пршљенови и бутна кост.
То jе „нијема” болест, почиње подмукло, без симптома и наjчешће се открива тек када се деси прелом неке кости. Дејана Живаљевић, каже да се фактори ризика за настанак остеопорозе могу подиjелити на промjенљиве и непромjенљиве узрочнике.
– Непромjенљиви фактори ризика су рана менопуза приjе 45. године и породична анамнеза. Промjенљиви фактори ризика су низак ниво витамина Д, смањен ниво естрогена, низак ниво тјелесне тежине, мршавост и неухрањеност, нагли губитак тјелесне тежине, претjерана употреба кофеина и алкохола, недостатак физичке активности, коришћење одређених љекова као што су кортикостероиди, антиепилептици, цитостатици. Фактори средине, као што jе унос калциjума, пушење, алкохол, физичке вjежбе и менопауза су значаjни фактори у одређењу минерале густине кости. Генерички фактори су велике детерминанте и доприносе 80 одсто у вариjациjи у максимуму коштане минералне густине. Учесталост фрактура повезаних са остеопорозом jе мања код мушкараца него код жена. Старење jе jедан од главних фактора ризика обољења од остеопорозе и остеопорозних фрактура – рекла је Живаљевић.
Према њеним ријечима, исхрана има значаjну улогу у одржавању здраве кости.
– Значаjни фактори ризика су низак ниво калциjума у исхрани или фосфора, магнезиjума, цинка, бора, гвожђа, бакра, флуорида, витамина А, К, Е и Ц и Д. И вишак натриjума jе фактор ризика. Стопа jављања остеопорозе jе нижа код гоjазних особа. Углавном низак унос калциjума, повећаваjу ризик од скелетне деминерализациjе. Низак ниво циркулишућег витамина Д jе уобичаjено међу стариjима. Недостатак естрогена представља фактор ризика од коштане деминерализациjе и остеопорозе, а узрокује га касни пубертет, хипогонадизам, аменореа, олигоменореа и менопауза без хормонске терапиjе. Недостатак физичке активности смањује коштану чврстину зато што кост захтијева стрес ради одржавања и раста. Пушење поjачава губитак коштане масе подjеднако код мушкараца и код жена и представља фактор ризика за добиjање фрактуре кука код жена – наводи Живаљевић.
Болест jе често асимптоматска, а када се симптоми jаве они су знак узнапредовалог обољења и последица насталих прелома.
– Обично нагло настаjе бол у кичменом стубу коjи се поjачава при кретању и коjи jе последица патолошког прелома приликом мање трауме или подизања терета, а некада и спонтано. Често се остеопороза jавља врло драматично преломом кичме у торакалном диjелу, кука, подлактице или било коjе кости. У касним фазама болести чести су бол, дисфигурациjа и слабост. Након великог губитка калциjума, пршљенови почну колабирати, те постепено доводе до погрбљеног држања коjе се назива кифоза. Иако jе обично безболна, болесници изгубе на висини и до 15 центиметара. Сматра се да на сваку особу са диjагностикованом остеопорозом постоjе jош четири особе коjе не знаjу да је имаjу, jер jе то болест коjа протиче без симптома. До смањења тјелесне висине код старих особа долази услед малих фрактура пршљенова коjе прођу неопажено. Временом особа губи на тjелесноj висини, али се ово сматра за нормалну поjаву у старости, а у ствари jе то знак да постоjи остеопороза – каже Живаљевић.
Бол као jедан од симптома jе наjjаче локализован у предјелу торако-лумбалне кичме, док остали симптоми зависе од фактора ове болести. Живаљевић објашњава да вертебралне фрактуре могу створити акутни или хронични бол.
– Акутни бол настаjе изненада, ширећи се ка абдомену и привремено попушта при мировању и у вези jе са компресивним вертебралним преломима. Пациjенти могу да се пожале на бол у грудима, кратак дах и скапуларни бол зависно од нивоа повреде. Хронични бол је присутан код лигаментарних дисторзиjа и кичмених деформитета коjе доводе до постуралних промjена везаних за компресивне фрактуре у региjи коjу захвата – истиче Живаљевић.
Она каже да лијечење остеопорозе захтиjева тимски приступ за побољшање коштане густине, очување што боље функациjе што обухвата фармаколошки приступ, рехабилитациjу, одговараjућу исхрану.
– Остеопорозу лиjечимо фармаколошки и физикалним третманом, коjи обухвата кинези програм и физикалне модалитет. Оцjена пациjента jе саставни дио сваког процеса рехабилитациjе. Помаже нам да направимо индивидуалан терапиjски план, како би добили што боље резултате терапиjе. Стање пациjента са остеопорозом обухвата субjективну и објективну оцjену. Историjа пациjента треба да укључуjе године, пол, породичну историjу, садашњи и прошли ниво активности, историjу тренутног стања и циљеве пациjента. Субjективна оцjена подразумиjева симптоме - врсту, природу, локациjу и ширење симптома, као што jе бол, односно његов интензитет, локализациjа, квалитет, траjање, jутарња укоченост, сан, утицаj промjене времена на симптоме. Код пациjента са диjагностикованом остопорозом, истиче Живаљевић, физиотерапеут процjењуjе обим покрета, снагу мишића, анализа постуре, анализа хода, анализа аеробног капацитета, функицонални статус пациjента коjи су измиjењени под утицаjем остеопорозе.
Она каже да је широк репертоар љекова коjи се користе за спречавање и лијечење остеопорозе.
– За лијечење је потребно проналажење правог лиjека за сваког пациjента по наособ због позитивног деjства и његових нуспоjава. Љекови коjи се користе су они коjи смањуjу ресорпциjу кости, али и они коjи дjелуjу на повећану изградњу кости. Конзумирање калциjума jе jедан од наjважниjих модификуjућих фактора код превенциjе од остеопорозе. Довољне количине витамина Д, такође су неопходне да би се калциjум претворио у своj продуктивни облик. У исхрани би требало избјегавати претјерану употребу соли и кофеинских напитака коjи разграђуjу калциjум из костиjу и избацуjу га из тијела кроз урин. Физикални агенси се класификуjу према терапиjском ефекту код пациjената са остеопорозом. Циљеви физиотерапиjе пациjената jе одржати коштану масу, превенциjа дисфункциjе или очување нормалне функциjе, ублажавање бола, успоравање развоја торакалне кифозе и побољшати постуру, смањење и спречавање инциденциjе падова, а код старих непокретних особа побољшати функционалну самосталност. Кинезитерапиjа jе битан терапијски приступ у превенциjи и лиjечењу.Кинези програм треба да укључи програм вjежби коjе ће да побољшају коштану масу, механичко оптерећење треба да буде толерантно да не доведе до даљег оштећења коштаног ткива и спонтаних фрактура – рекла је Живаљевић.
