Svako ko je ikada ostao bez dobrog sna, sjetiće se kako se osjećao sledećeg dana.
Osjećate se zbunjeno, razdražljivo, kao u nekoj vrsti delirijuma i jedva ste u stanju da funkcionišete. Povremeno, neželjeni efekti neprespavane noći mogu biti poput mamurluka, uzrokujući mučninu i glavobolju.
Stručnjaci su za Daily Mail detaljno opisali intrigantne biološke procese koji se dešavaju kada ne možemo da spavamo, bilo da je u pitanju kasni odlazak na spavanje, 24 sata bez sna ili nekoliko dana nespavanja.
Oni opisuju to kao jedan „kvar“ koji pokreće drugi, a zatim slijedi još jedan.
Studije su dugo pokazivale da hronični nedostatak sna može povećati rizik od niza stanja, poput gojaznosti, gubitka pamćenja, dijabetesa, srčanih bolesti i smanjenog imunološkog odgovora, čineći vas ranjivim na infekcije.
Ali sada su stručnjaci otkrili da je samo jedna noć bez sna dovoljna da nanese štetu, što bi trebalo očekivati, s obzirom da je san ključan za skoro svaku tjelesnu funkciju, poput regulisanja hormona, popravljanja tkiva i održavanja zdrave tjelesne težine.
Efekti nespavanja počinju da se pojavljuju nakon 18 sati, tada će krvni pritisak početi da raste, zbog čega će srce raditi teže i dodatno opterećivati organ, prenosi N1.
Kod onih sa osnovnim srčanim stanjima, ovo može povećati vjerovatnoću srčanog ili moždanog udara. Studija iz 2014. pokazala je da su se srčani udari povećali za 25 odsto posle ljetnjeg računanja vremena, kada se satovi pomjeraju unaprijed i kada se izgubi sat vremena sna.
Nakon što se satovi vrate unazad, srčani udari se smanjuju za 21 odsto, pokazuju istraživanja.
Posle 18 sati nespavanja takođe se vidi pad testosterona – muškog polnog hormona.
Samo nedelju dana posle spavanja manje od pet sati po noći, ili nespavanja 19 sati, testosteron kod mlađih muškaraca je opao za 10 do 15 odsto, u poređenju sa normalnom stopom od jedan do dva odsto godišnje.
Spavanje ima glavnu ulogu u regulaciji hormona, a kada tijelo ne dobija dovoljno, ono ne može pravilno da obavlja svoje normalne funkcije.
Takođa opada i nivo energije i odbrana imunog sistema.
Imuni sistem će početi da stvara inflamatorne proteine povezane sa srčanim i hroničnim bolestima, a naše prirodne ćelije ‘borci’ koje se bore protiv bakterija i virusa postaju manje efikasne.
Dr Andrej Zincuk, specijalista za plućne bolesti, intenzivnu njegu i medicinu spavanja na „Yale Medicine“, rekao je za „da svaki sat spavanja smatram ulaganjem novca na štedni račun za spavanje“.
„Ako je vaš štedni račun za spavanje iscrpljen ili prekoračen, to će negativno uticati na vaš mozak i način na koji komunicirate sa svetom“.
Dvadeset četiri sata bez sna imaju sličan efekat na mozak kao ispijanje četiri čaše vina ili piva, prema Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti.
To znači da možda imate skraćeno vrijeme reakcije, nejasan govor i usporeno razmišljanje.
Ostali simptomi uključuju razdražljivost, povećan stres, smanjenu koncentraciju i želju za hranom.
Dr Kerolin Vilijams, registrovani dijetetičar i autor knjige „Meals That Heal“, rekla je za Daily Mail da nedostatak sna takođe utiče na vašu sposobnost da birate zdravu hranu.
Studija iz 2015. pokazala je da su tinejdžeri za svaki sat kada su izgubili san, pojeli 210 kalorija više sledećeg dana, većinom iz masti i ugljenih hidrata. Takođe, veća je vjerovatnoća da će tinejdžeri sa nedoslednim obrascima spavanja, uzimati grickalice.
Dr Vilijams je rekao da nedostatak sna menja funkciju mozga, utiče na hranu za kojom žudite, na to kako tijelo reguliše hormone i kako tijelo obrađuje hranu, zbog čega žudite za hranom za kojom inače ne biste.
Vilijams je dodao da uz nedostatak kvalitetnog sna, centar za nagrađivanje u vašem mozgu više pokreće hrana, a nedavna studija je pokazala da umorni ljudi više reaguju na nezdravu hranu i da su spremni da potroše više novca na nju nego na zdrave alternative.
Nakon 36 sati bez sna, svi simptomi koje ste imali će se pogoršati. Takođe možete iskusiti mikrospavanje, kratke periode nevoljnog sna koji traju do 30 sekundi.
Tokom mikrospavanja, izgledate budni i oči su vam otvorene, ali vam se mozak „isključuje“.
Studije su pokazale da se aktivnost mozga usporava, sprečavajući vas da obrađujete informacije.
Bez sna, mozak pokušava da se izbori bez vremena koje mu je potrebno da se popravi, što dovodi do ekstremnog stresa i smanjenih performansi.
Kada smo budni 36 sati, različiti dijelovi mozga se bore da komuniciraju jedni sa drugima.
To znači da pamćenje, učenje, donošenje odluka i reagovanje postaju teški.
Takođe, vaš krvni pritisak i broj otkucaja srca će porasti, vaš metabolizam će se usporiti i vaše srce će biti prinuđeno da radi jače.
Još 12 sati bez sna odvešće vas do onoga što se smatra ekstremnim nedostatkom sna.
Vjerovatno je da se učestalost mikrospavanja povećava. Nakon 48 sati budnosti, možete halucinirati i iskusiti povećan stres, depersonalizaciju, anksioznost i povećanu razdražljivost.
Amigdala mozga, koja pomaže u regulisanju raspoloženja i pamćenja, i prefrontalni korteks – koji kontroliše izvršnu funkciju i kontrolu impulsa, su ozbiljno oštećeni.
Dr Skot Lajons, licencirani psiholog, rekao je da „uticaj na amigdalu dovodi do toga da ljudi budu 60 odsto reaktivniji u situacijama stresa ili nelagodnosti.
Nakon 72 sata bez sna, mozak se teško bori sa iscrpljenošću, što može dovesti do halucinacija, zabluda i poremećenog razmišljanja.
Nakon 96 sati nedostatka sna, rizik od psihoze raste.
To je kada doživite izmijenjenu percepciju stvarnosti i možete patiti od složenih zabluda, kao i od ozbiljnih promjena raspoloženja.
Psihoza deprivacije sna obično nestaje kada se dovoljno naspavate.
Međutim, ekstremno ponavljano lišavanje sna može biti fatalno. Ekstremni umor je glavni faktor saobraćajnih nezgoda, kao i smrtonosnih grešaka na radnom mjestu.
Dr Lajons je rekao da bi poremećaji raspoloženja, kao što su bipolarni, depresijski ili generalizovani anksiozni poremećaj, mogli da pokvare nečiju rutinu spavanja.
Loš san takođe može pogoršati probleme mentalnog zdravlja.
U ovim slučajevima može biti od pomoći da razgovarate sa svojim doktorom o vrsti terapije.
