Преслатки су ми млади људи, радохолици, менаџери, који су спремни ама баш на све, да би се домогли неке позиције. То изврће боју гласа, нагласак, начин хода, модни идентитет, па до тога да су спремни спавати у својим компанијама, како би доказали, колико су "забога", вриједни и радни. Полако бришући свој прави идентитет, јер срамота је бити Пљевљак у сред Подгорице, а онда се тако безидејни у неком свом перформансу проспу, да не контају колико испадају смијешни. Сектор им се спрда, шушкају иза леђа, док се они, јадни, поносно шетају ходницима и чекају да их неки полтрончић изведе на кафу. Док стављајући своје, фејк - оригиналне рејбан наочаре, на главу, лоше баченом фором засмијавају окружење, чини им се да је свијет њихов. Питам се само колико си заправо срећни, јер дефинитивно нису. Загњурених глава у ексел табеле, не видећи даље од свог носа, многи и немају заиста пријатеље. Ту су за њих они, који им се на први кикс смију и причају лоше вицеве. Али кад дођу кући, уморни од цјелодневног глуматања, постају рањиви и тужни. Није лак такав живот, угодити свима. Амбциозним родитељима, који су их послали у град да уче и студирају, себи, јер желе бити негдје прихваћени или пак вјечито глумити моћ и јачину, потпуно беспотребно, јер људи смо и имамо свијест и лако се дамо око свега договорити. Али исто тако, кад већ крадете туђе мисли и идеје, будите господа, па обликујте то нешто исто у нешто другачије. Немојте да буде БАШ толико уочљиво и питам се, је л` вас мало бламић, кад вас провалимо или вам је баш свеједно. Чему диктатуре, повишени тоналитети, говор тијела скрштенх руку, пријатељски односи су увијек учинковитији и бољи, пробајте, видјећете да пали. Зашто да вас људи из окружења мрзе? Уживате ли у томе? Мислим да не, јер били бисте дијагноза..али није ни лако живјети са спознајом да нигдје нисте добродошли и да сви једва чекају "леђа да вам виде". Јадњикаво је помало, кад вас људи доживљавају са страхопоштовањем или га немају уопште. Над ким волите да истресате живце и лијечите ситне комплексе? Није страшно, добар протетичар ће вам средити несавршен осмијех, уши су око три стотине еура..а ни гаредероба више није скупа...чему све то??? Имате ли какав одговор или ћете ми само послати мејл? Кад вас је неко последњи пут загрлио? Памтите ли..или вам само одзвања у ушима смијех оних који падају на ваше лоше форице. Кад и гдје смо се сви помало погубили. Појеле су нас компаније, корпорације, системи. Све је изгубило душу, све је дигитализовано. Данас једна корисница рече, "ја желим да разговарам са неким, не желим машине, хоћу неко да ме разумије." Мислим се "видиш ли да смо ми гори од вјештака, лицемјерни смо, дволични и јако кварни. Роба са одређеним роком трајања, које је при кају. А све је могло другачије, само да смо у једном тренутку били паметнији и мудрији и одлучили да нам је највећа срећа бити СРЕЋАН! Да је здравље, срећа и осмијех, незамјенљиво, а да ама баш све можемо да потргујемо, за кеш или на картици, на рате или преко фирми, али срећу мало теже. И упамтите ctrl+alt delete, све се да избрисати и сторнирати, али ријеч изречена у погрешном времену, лош потез, непромишљена одлука, е то мало теже. Треба бити мудар, мислите увијек о томе. Воли вас ваша Биса..