Сјевер Црне Горе више је него икад суочен са изумирањем, упозоравају саговoрници „Дана”, а да су у праву свједочи последњи податак Монстата да је природни прираштај у тој регији био чак минус 679, односно за толико је број умрлих већи од бројке рођених. Од 17 општина у којима хара бијела куга, 11 је сјеверних, а једини град у којем је број рођених већи од умрлих је Рожаје. Црна Гора jе прошлу годину завршила са негативним природним прираштаjем, јер је број преминулих за 196 већи од броjа рођених. То jе први пут, од Другог свjетског рата, да је прираштај негативан.
Саговорници „Дана” указују да се нова власт мора окренути спасавању сјевера, али на одржив начин. Мојковчанин Илија Станић, млади пољопривредник, каже да је у питању регија која иако има огромне ресурсе а остаjе без популациjе због урбанизације друштва и стереотипа да град пружа веће могућности за живот. Наглашава да се у селу као и послије рата мора радити непрестано.
– Ипак, депопулациjи сjевера највише је доприниjела бивша власт циљано затварајући сва предузећа коjа су ово подручје одржавала у животу, а знамо ко год jе остаjао и заснивао породицу на сjеверу, поред тога што jе радио у некоj фабрици, имао је времена да се бави и пољопривредом и да му је то буде допунско занимање. Како су фабрике почеле да се гасе, народ jе полако схватио да посао мора тражити даље од сjевера, многи нажалост и ван државе – указује Станић, наглашавајући да са сјевера одлази младост, односно снага, која сада гради неке друге државе.
– Претходна власт каже како ће нам неко пониjети земљу негдје друго, међутим, наjвећи кривци за ту сентенцу су они сами jер се земља губи управо кад изгубиш људе са ње – наглашава Станић.
Додаје да су на сјеверу остали углавном запослени у државној управи и велики ентузиjасти.
Станић се бави пољопривредом и нада се да ће и код нас приjе или касниjе доћи вриjеме као у Швајцарској да ће село бити вредниjе од града.
– Нова власт за четири године не може успjети да поврати све изгубљено уназад толике децениjе, али може барем почети с неким плановима да младе врати селу и сјеверу кроз давање бесповратних средстава. Са неколико милиона еура успjео би се задржати гро младих на селу – сматра Станић.
Лоша инфраструктура, затварање фабрика и уништавање села су разлози због којих грађански активиста из Колашина Василије Ивановић сматра да сјевер одумире.
– У Колашину имате ситуацију да град по три дана буде без струје, а у селима неријетко и до мјесец. Да би очували села мора им се обезбиједити струја, пут, али и сачувати вода коју имају. Зато треба забранити концесиjе за мини-хидроелектране jер, поред силних обећања, Влада jош ништа ниjе урадила поводом тога. Такође, треба строго регулисати концесиjе за шуме jер смо због тих пропуста добили руинирано подручjе какав jе сjевер. Новоj власти, уколико буде хтjела да улаже средства, неће бити тешко да опорави сјеверни регион, тако што ће помоћи пољопривредницима, обезбиједити откуп и неопходну инфраструктуру – наводи Ивановић.
Бјелопољац Радован Ракочевић наводи да, осим посрнућа привреде, сјевер карактерише велики недостатак радних мјеста и лоша социо-економска ситуација па је самим тим природни прираштај у минусу.
– Нову владу на сјеверу чека много нагомиланих проблема. Од њих очекујемо да не наставе праксу претходне и не окрећу леђа овом подручју. Кроз нове инвестиције и покретање нових фабрика створиће се шанса за нова радна мјеста, што би било од виталног значаја да се природни прираштај на сјеверу поправи – оцјењује он.
М.С.
