Илустрација и / -Јутарњи. хр

ИЈЗ: Кардиоваскуларне болести дневно однесу осам живота

Кардиолог Љиљана Кривокапић истакла је да је корона вирус нарочито погодио дио становништва који пати од одређених хроничних болести

Према подацима које је "Дану" доставио Институт за јавно здравље (ИЈЗ), просjечно проциjењени дневни броj умрлих од кардиоваскуларних болести jе између шест и осам грађана. Када је ријеч о процјени дневно преминулих грађана од канцера, процјена је да од ове болести умире три до пет особа, док од других обољења умире између шест и седам пацијената. Како саговорници "Дана" истичу, сагласни су да су ови подаци забрињавајући, али истичу и да су у рангу европског просјека. Истичу и да је пандемија усложила ситуацију, али да осим борбе коју медицински радници улажу у борби против ових обољења, и грађани морају повести рачуна о стиловима живота.
Интерниста кардиолог Љиљана Кривокапић истакла је да је корона вирус нарочито погодио дио становништва који пати од одређених хроничних болести.

– Доказано је да је пет одсто пацијената након што су били позитивни на ковид имало неко од кардиоваскуларних обољења, попут инфаркта, емболије плућа, можданог удара или тромбозе. И даље нема званичних истраживња која могу потврдити да је корона директно утицала на појаву ових обољења, али одређена веза очигледно постоји – оцјењује Кривокапић.
Истакла је да и мимо ковида постоји велики број фактора који утичу на ова обољења.
– Дакле, исхрана, стрес, пушење, дијабетес и хипертензија утичу на то да грађани оболијевају од ових акутних обољења. Начин живота је важан, али у ситуацији са пандемијом, економском кризом, овај "нови" начин живљења у оквиру мјера које се спроводе на превенцији пандемије, огроман су фактор ризика за појаву ових обољења – поручује Кривокапић.

Превенција је битна

Некадашњи министар здравља Миодраг Царо Павличић истиче да ове болести уз диjабетес и jош нека обољења спадаjу у категориjу хроничних незаразних болести коjе су у експанзиjи, чије су последице велики морбидитет и смртност.
– Начин исхране, недостатак физичке активности, претjерана тежина, пушење цигарета и други фактори се узимаjу као разлози. Све ово изазива енормне трошкове лиjечења. Зато су превентивни програми jако битни, а што подразумиjева здраве стилове живота уз скрининг програме и рану диjагностику. Треба схватити да jе здравство осим медицинског и социjалног аспекта и значаjна привредна дjелатност, те се државе мораjу одниjети озбиљно према тоj чињеници. Искуство са ковидом нас упозорава да здравство мора бити много боље третирано у будућности – закључује Павличић.

Секретар Црногорског друштва за борбу против рака, Домагој Жарковић каже да су ови подаци у рангу европских држава, али да, чини се, константно има тенденцију раста.
– Ове бројке су често исте или се пењу, и као цјелокупно друштво морали бисмо се озбиљније позабавити овим проблемом. Дакле, осим напора које улажу доктори, и грађани би се морали позабавити овим питањем. Када би се грађани бавили здравим стиловима живота, када би се смањио број пушача, по чему смо веома високо позиционирани на европском нивоу, бар за трећину би се смањио број и обољелих и смртних случајева, поготово од болести срца и крвних судова – наводи Жарковић.
М.Д.С.