Еколошка држава Црна Гора, за 30 година од проглашења, никада није била угроженија, а у заштити природних богатстава ниjeсу се истакле институције којима је био посао да штите животну средину, већ грађани који у последњих десетак година кроз локалне иницијативе бране оно највредније у земљи – природу. То су поводом 30 година од проглашења Црне Горе еколошком државом оцијенили саговорници "Дана", а директор Еколошког покрета Озон Александар Перовић наводи да сада можемо само констатовати да су кључни доносиоци одлука, пар људи, чиjа имена треба да памтимо сви и са њима увезане интересне групе, урадили све што су могли да од те потенциjалне развоjне визиjе направе трагедиjу.
– Траjне екосистемске и економске последице, настале услед вишедецениjског екокриминала, коjи се некад одвиjао и под законским оквиром и заштитом институциjа система, нажалост су наслеђе коjе остављамо будућим генерациjама, jер jе нереално очекивати брзу санациjу и довођење стања коjе би могли сматрати одрживим – каже Перовић.
Он вјерује да се проширио броj еколошки освиjешћених и одговорних грађана, а то свjедоче и броjне грађанске инициjативе у претходних десетак година, захваљуjући коjима jе сприjечена jош већа штета и заштићен jавни интерес и то jе jедино што можемо сматрати као помак вриjедан поштовања и има видљиве и мjерљиве резултате.
– Никако не могу разумjети шта треба да се деси и да се процесуираjу одговорни за загађење ваздуха, воде, земљишта, заробљавање риjека у циjеви, нелегалну експлоатациjу, уништавање простора под међународном и националном заштитом и оном коjи jе имао такав потенциjал. Очигледно jе да су природна богатства искоришћена за лично профитерство, а да jе jавни интерес био тотално на маргинама – наводи он.
Борац за плавске ријеке и шуме Рашит Марковић каже да је срамота на шта је спала еколошка држава, јер је постала подређена погубним проjектима и фаворизациjи поjединаца, а све под плаштом неког вишег циља и развоjа. Он каже да су људи који су живјели у хармонији са природом и чували је напустили своја огњишта, а да су се појединци снашли да је потпуно искористе.
– Држава није заштитила људе који су чували природу, хранили државу, напротив били су јој пречи повлашћени појединици, на примјер, они који наше ријеке хоће да ставе у цијеви и да им ми плаћамо субвенције, а они нам уништавају оно највредније. Нама су у Плаву хтјели да отму ријеке, а то је значило да нам отму последњу искру живота. Ми у Плаву смо нудили земљу за проjекте попут сушара биља, хотеле, хостеле, еко нссеља... Примjер Плава jе за изучавање на тему дискриминациjе локалних заjедница у корист повлашћених поjединаца – навео је Марковић.
Василије Ивановић, један од активиста за заштиту ријеке Скрбуше, каже да и након 30 година ми и даље желимо еколошку државу.
– Остала су нам опустошена села, шуме и риjеке. Моj краj конкретно има проблем са мини-хидроелктранама чиjи су проjекти одобрени за вриjеме бивше власти. Локално становништво jе већином против, такође присутна jе неконтролисана сjеча шуме за корист поjедених концесионара. На тим стварима чекамо нову власт хоће ли положити испит и заиста покушати да Црну Гору врати у еколошку државу, или ће наставити стопама старе и наставити пустошење – наводи Ивановић.
Ксениjа Меденица из ЦИЗИП-а каже да jе остварење визиjе еколошке државе Црне Горе велики циљ, коjи захтиjева напоре сразмjерне узвишености саме идеjе да своjу будућност подредимо природи, очувању нашег простора и ресурса.
– Можемо да захвалимо међународноj заjедници коjа jе неброjано пута бранила наша природна богатвства боље него ми сами. Шта би се десило са Скадарским jезером, Улцињском соланом, Дурмитором, да ниjе било потписаних уговора и обавеза према међународним конвенциjама и Европскоj униjи? Захвалимо и нашим грађанима коjи су дане проводили на улици бранећи наше риjеке, шуме и море – каже она.
