У Црноj Гори jе казнена политика за тортуру неприхватљиво блага, тако да промовише некажњивост за то тешко кршење људских права супротно међународним стандардима, саопштено jе из Акциjе за људска права (ХРА). То jе, како су навели, закључак извjештаjа – Казнена политика у области забране злостављања у Црноj Гори” коjи jе недавно обjавио Београдски центар за људска права (БГЦ) уз подршку Европске униjе (ЕУ) и Савjета Европе.
– У овом извjештаjу истиче се и да ниске казне за мучење и друго злостављање у Црноj Гори доприносе неадекватном санкционисању док се у пракси државни службеници – учиниоци ових кривичних дjела неоправдано благо кажњаваjу, супротно међународним стандардима – наводи се у саопштењу.
Из ХРА су, поводом Међународног дана подршке жртавама тортуре, казали да jе казнена политика судова у Црноj Гори у предметима вођеним због кривичних дjела коjа обухватаjу акте мучења, нечовjечног и понижаваjућег поступања и кажњавања толико блага да практично доводи до некажњивости.
– У наjвећем броjу анализираних случаjева изрицане су условне осуде, чак и у случаjевима у коjима су државни службеници били повратници у вршењу ових кривичних дела – наводи се у саопштењу.
Из ХРА су казали да су у Црноj Гори у периоду 2013–2018. године за та дjела била окривљена 94 државна службеника, а кривим jе оглашено њих 58.
– Од тих 58 службених лица, ефективном казном затвора су кажњена само шесторица (скоро сваки десети), при чему jе наjстрожа казна била свега пет мjесеци затвора, а све друго су биле условне осуде, што jе супротно стандардима утврђеним у пракси Европског суда за људска права – навели су из те НВО.
Према њиховим риjечима, Црна Гора jош ниjе примиjенила препоруке Комитета против тортуре из 2014. године да се употпуни дефинициjа мучења, пропишу строжиjе казне и обезбиjеди да то кривично дjело не застариjева.
Подсjећа се да jе ХРА те измjене предложила тадашњем министру правде и потпредсjеднику Владе Душку Марковићу први пут у jуну 2013. године.
– А затим министру правде Зорану Пажину у августу 2016. године, Министарству правде у фебруару 2017. године, у складу с програмом jавне расправе о Нацрту закона о измjенама и допунама Кривичног законика и у марту ове године Влади Црне Горе у вези програма рада Владе за 2021. годину – додаjе се у саопштењу.
Из ХРА су казали да до тих измjена jош ниjе дошло, нити има наjава да ће доћи.
– Нажалост, и послиjе периода обухваћеног извjештаjем у Црноj Гори су дониjете одлуке коjима jе мучење кажњавано условним осудама супротно међународним стандардима – наводи се у саопштењу.
Из ХРА су казали да, поред препорука у области законодавног оквира, извjештаj садржи и препоруке за унапрjеђење судске праксе, а конкретно да се кроз обуку свих поступаjућих судиjа и државних тужилаца обезбиjеди примjена међународних стандарда људских права коjи захтиjеваjу узимање у обзир разноврсних отежаваjућих околности, а не само раниjе осуђиваности.
Из ХРА сматраjу неопходним да Скупштина, односно предсjедник Црне Горе, коjи су надлежни за давање амнестиjе и помиловања, имаjу у виду да међународни стандарди забрањуjу и амнестирање и помиловање државних службеника осуђених за умишљаjна кривична дjела мучења и других облика злостављања.
