Кандидат за предсједника Савјета Агенције за заштиту личних података и слободан приступ информацијама (АЗЛПИСПИ) Раденко Лацмановић казао у изјави за „Дан“ да са промјеном власти нијесмо дочекали оно чему смо се надали, односно да ће рад државних органа бити транспарентнији.
– То се може тумачити из два угла, прво због несналежања оних који су од скоро на одређеним одговорним позицијама, а друго због наслијеђних кадрова и навика у тим органима и институцијама да се покуша много шта скрити од очију јавности – изјавио је Лацмановић.
Он наводи да је утисак да је Агенција за заштиту личних података и слободан приступ информацијама у последњих двије, двије и по године била невидљива.
– Утисак је да су се из ове институције оглашавали само на штету оних чија су права требали да штите. Присјетимо се само објаве списка лица у самоизолацији због вируса корона. А било је других примјера гдје се Агенција оглашава на штету грађана – изјавио је Лацмановић.
Лацмановић истиче да се за мјесто предсједника Савјета Агенције за заштиту личних података и слободан приступ информацијама кандидовао пошто је схватио да је спласнуо почетни ентузијазам када је у питању заштита ова два права која су и Уставом гарантовна.
– Не могу да се отргнем утиску да је данас све мање интересовања чак и код грађана, невладних организација и медија, а поготово код државних и органа локалне самоуправе, других правних лица, предузетника и привредника за заштиту личних података и слободан приступ информацијама. Када је у питању заштита личних података, чини ми се да смо сада све чешће у ситуацији да водимо рачуна и као грађани о личним подацима на који начин да их штитимо или боље речено коме да их дајемо и по ком правном основу на коришћење. Олако своје личне податке чинимо доступним, како у обављању свакодневних послова, тако и на друштвеним мрежама и у комуникацији са другима које веома често и не познајемо. Немамо осјећај о томе какве то све штетне последице може да има, па тек онда када се десе лоше ситуације почнемо да тражимо одговоре на питања из неких других институција, а тада обично буде касно – упозорава Лацмановић.
Поручује како жели да искуство које је стекао кроз предани десетогодишњи рад члана Савјета Агенције додатно унаприједи са позиције првог човјека те институције. Подсјетио је да је 2014. године по други пут једногласно изабран за члана Савјета Агенције за заштиту личних података и слободан приступ информацијама.
– Вјерујем да смо се од тада сви промијенили набоље, и да ако сам тада могао бити једногласно изабран за члана Савјета Агенције, зашто данас не бих имао такву подршку и за мјесто предсједника Савјета – истакао је Лацмановић, очекујући једногласну подршку свих посланика у Скупштини, а прије тога на Административном одбору без обзира на политичке разлике посланика.
Он је истакао да се професионално односио према свима током десет година рада на позицији члана Савјета Агенције за заштиту личних података и слободан приступ информацијама.
– Такав приступ сам имао невезано од тога о коме се радило. Такав приступ очекујем и од посланика према мојој кандидатури – казао је Лацмановић.
Подсјетимо, крајем године Скупштина је разријешила предсједника и члана Савјета Агенције Сретена Радоњића и Бојана Обреновића. Они су смијењени на иницијативу ДФ-а због давања позитивног мишљења за објаву списка о лицима у самоизолацији због короне у марту 2020. године. Након њихове смјене, покренута је процедура за избор предсједника Савјета и једног члана Агенције, а која је у току.
