Са аспекта поштовања људских права и основних слобода, мјере органа власти које ограничавају право на приватност могу бити оправдане између осталог у циљу заштите јавног здравља, оцијенио је за "Дан" ескперт за заштиту личних података Раденко Лацмановић. Ипак, истиче да мјере морају бити нужне, пропорционалне, да имају сврху и одговарају намјени. Говорећи о вакцинацији, Лацмановић истиче да грађани не могу бити условљавани, ни приморавани да се имунизују, те да послодавци немају право да санкционишу раднике на било који начин уколико нису примили вакцину.
– Са аспекта заштите личних података, односно права за заштиту приватности, може се сматрати оправданим интересовање послодавца да ли је запослени вакцинисан или не, међутим, запослени не смије трпјети никакве штетне последице уколико није прихватио имунизацију. У најконкретнијем смислу послодавац од запосленог може тражити да поштује епидемиолошке мјере, попут ношења маске, држања дистанце и слично, све друго би било врло упитно са аспекта заштите људских права и слобода – каже Лацмановић и додаје да умјесто наметнутих одлука и мјера, надлежнима искрено препоручује да интензивније раде на подизању свијести о потреби вакцинације.
– Уколико неком значи мој став о овом питању, позивам све да се вакцинишу, али то не значи да дајем за право онима који за то немају правни основ да знају да ли сам ја то урадио или не – казао је Лацмановић.
Он подсјећа да Конвенција о заштити људских права и слобода у члану осам, која штити право на приватност, прописује јасно ограничење тог права између осталог и у сврху заштите јавног здравља. Слична рјешења, како указује, имамо и у члану 10 Закона о заштити података о личности.
– Упркос томе, утисак је да поједине мјере ма колико биле оправдане нису на најбољи начин формулисане, а још је мање обезбијеђена заштита података до којих се долази њиховом примјеном. Надлежни органи који контролишу рад привредних друштава, правних лица, предузетника имају право да дођу до наших података, између осталог и о томе да и смо вакцинисни или не. То наравно подразумијева да и они имају обавезу да штите наше личне податке од неовлаштеног приступа, противправног кориштења, те да их избришу када престане потреба за њиховим чувањем. У постојећим околностима није јасно дефинисано ко и по ком правном основу у, примјера ради угоститељским објектима, има право да дође до наших личних података који спадају у посебну категорију, а још мање је јасно како ће бити вршена контрола од могуће злоупотребе информација до које они дођу. Интересантно је због чега овакве мјере могу бити бити оправдане, али и представљају посебан ризик, примјењују се прије свега на угоститељске објекте, а не на нека друга мјеста гдје је опасност од њиховог непоштовања много већа. Примјера ради, ових дана када су нам, Богу хвала, плаже пуне, гдје је много мања дистанца него у угоститељским објектима. Да ли се траже исти услови за улазак на те површине као и за угоститељске објекте – пита Лацмановић.
Истиче да је очување јавног здравља друштвено оправдан интерес, али мјере које нам не дају избор шта, како, куда, с ким и гдје, су врло упитне са аспекта поштовања људских права и основних слобода.
– Свјестан сам да ће се здравствене власти позвати на мјере појединих држава, чак и ЕУ, али то никако не значи да и њихове одлуке не могу бити подвргнуте преиспитивању од стране Европског суда за заштиту људских права. Такве поступке очекујем и те одлуке ће бити интересантне. Све досадашње одлуке надлежних органа у суштини не стављају грађанима могућност избора. Овдје се у суштини грађанима намеће избор, односно, нема њихове сагласности која би била резултат слободног опредјељења јер непристанак углавном подразумијева штетне последице по оног који је донио такву одлуку – указује Лацмановић.
