Зоран Ђуришић / фото: Иван Петровић ИПЕ

Ђуришићу у стечај отишли и одмори и 46 хиљада

Они су мени дужни 46 хиљада и сад је МА банкротирао и схватио сам да је стечајни управник то свео на шест хиљада. Одустао сам од те приче, рекао је Ђуришић

Бивши дугогодишњи извршни директор и предсједник борда директора Монтенегроерлајнза (МА) Зоран Ђуришић због увођења стечаја у ту авио-компанију, није успио да наплати ниједан еуро од 66 хиљада колико је тражио тужбом поднесеном пред Основним судом прије шест година.

Иако је 2019. године Основни суд дјелимично пресудио у његову корист и одредио да му се исплати 46 хиљада еура, Виши суд је годину касније укинуо ту пресуду и вратио Основном суду на поновно одлучивање, али док је спор трајао у МА је уведен стечај, па је Ђуришић своје потраживање морао да пријави у стечајну масу компаније. Како је казао, у новинама је видио да је стечајни управник признао само шест хиљада његовог потраживања, па се након тога није ни интересовао, нити питао због чега.

Примао 10 хиљада, радницима носио ручак и додавао алат

Ђуришић jе био директор МА од оснивања 1995. године до jула 2008, када jе изабран за шефа борда директора гдjе jе био до марта 2013. године, када га нова управа поставља за директора Сектора за међународну сарадњу. Радни однос са МА раскинут је у новембру 2013. Једно вријеме је био и извршни директор и предсједник борда, што је противно закону, а што је и ДРИ утврдила приликом ревизије пословања тог акционарског друштва.

На суђењима је говорио да је његова плата била непуних 10 хиљада и да се односила на све што је посао извршног директора, предсједника борда и коефицијент који је имао доктор техничких наука. Говорио је и да је авијација специфичан посао, као и да је компанију створио ни из чега.

– То jе посао коjи тражи да му се посветите 24 сата дневно. Нисам имао годишњи одмор како треба 20 година, радио сам и викендима. Када се поквари авион носио сам маjсторима ручак, био са њима, додавао им и алат. Jа сам оснивач те компаниjе и доживљавао сам jе емотивно, нисам гледао ни колико радим, нити сам водио рачуна о томе. Сада када видим ко све узима паре и како су мене испратили, тражим оно што ми припада – рекао jе Ђуришић током једног од рочишта у Основном суду.

– Овај процес сам покренуо прије више од пет година, јер ја као оснивач нисам успио да узмем ниједан цент. Ни отпремнине, ни задужења, ни за годишње одморе, па чак ни оловку из компаније нисам добио. Стјуардесе са основном школом су редом узеле по 80 хиљада од компаније. То је била врхунска акција извршних директора и адвоката да ја ништа не добијем. Они су мени дужни 46 хиљада и сад је МА банкротирао и схватио сам да је стечајни управник то свео на шест хиљада. Одустао сам од те приче. Потраживао сам 46 хиљада и тада се компанија жалила, отишло је на Виши суд и кад се банкротирало отишло је то у стечајну масу. Највише ме боли да сам ја једини који ништа није добио. Из новина сам сазнао да је стечајни управник смањио то на 6 хиљада, али се нисам даље интересовао и питао због чега – казао је за "Дан" Ђуришић.

Ђуришић је тужбом тражио обештећење које се односило на неискоришћене годишње одморе у периоду 2010. и 2011. године, на умањење зараде по основу минулог рада и на једнократна умањења зараде. У том периоду, одлуке о умањењу зарада запосленима, па и себи, према ранијим писањима медија, потписао је управо он.

Истакао је да су два предсједника одбора директора, која су била на челу компаније након његовог одласка, као и два последња извршна директора, учинили све како би се предмет одуговлачио и како он не би остварио право које су остварили готово сви запослени.

Повод за писање била је парница која је требало да се одржи пред Привредним судом у вези са потраживањем Ђуришића, што се није десило јер је Ђуришић одустао од спора. Стечајног управника Сашу Зејака у више наврата нисмо могли да добијемо, како би нам дао детаљне податке у вези са потраживањем Ђуришића.