Акциjа за људска права (ХРА) протестуjе због, како кажу, усваjања “на мала врата”, без неопходне jавне расправе, измjена и допуна Закона о раду коjима jе смањена старосна граница за обавезан одлазак у пензиjу са 67 на 66 година.
Истичу да су овакве измjене захтиjевале претходни економски прорачун утицаjа на буџет, усклађивање у Социjалном савjету и процjену сагласности с Уставом Црне Горе, што jе све изостало.
– Ако jе циљ био да се, по сваку циjену, пензионише Главни специjални тужилац Миливоjе Катнић, ради се и о неприхватљивом циљу с аспекта демократиjе и владавине права, као што jе то већ обjаснила Венециjанска комисиjа – наводе из ХРА.
Подсjећаjу да jе, усвоjеним амандманом коjи су на Предлог закона о измjенама и допунама Закона о раду недавно подниjели посланици Демократског фронта Милан Кнежевић и Маjа Вукићевић, предвиђено смањивање границе за престанак радног односа по сили закона са 67 на 66 година, и додатно за одређени броj година ако jе запослени радио на радним мjестима са бенефицираним радним стажом.
– У кратком образложењу амандмана jе наведено да jе измjена неопходна да би се извршило ,,усклађивање Закона о раду са Законом о пензиjском и инвалидском осигурању jер се норма за одлазак у пензиjу у погледу навршених година живота разликуjе у поменутим законима – наводе у саопштењу.
Међутим, истичу да су у питању прописи коjи регулишу различита питања – Закон о раду (ЗоР) прописуjе када запослени мора да оде пензиjу, а Закон о пензиjском и инвалидском осигурању (ЗПИО) када може да оде у пензиjу.
– Раниjе jе ЗоР прописивао да запосленом радни однос по сили закона престаjе са навршених 67 година старости, док jе ЗПИО омогућавао да мушкарац оде у пензиjу и раниjе, са 66 година старости и наjмање 15 година стажа, односно жена са 64 године старости и 15 година стажа. До тог рjешења се дошло после дугих консултациjа социjалних партнера, тj. Владе, репрезентативних удружења послодаваца и синдиката – наводе из ХРА.
Сада су, како кажу, на основу изненадног амандмана ЗоР, коjи jе усвоjила владаjућа већина, сви мушкарци и жене обавезани да оду у старосну пензиjу са навршених 66 година.
– Jасно jе да се овдjе не ради о потреби уjедначавања прописа, већ о веома озбиљноj измjени закона коjа ће пореметити животе знатном броjу људи, коjи сада радни виjек мораjу да окончаjу годину дана раниjе, што значи да ће морати да плате замиjене пензиjом коjа у просjеку чини половину плате. Ова промjена ће неминовно оптеретити државни пензиони фонд, мада у неидентификованом износу, jер економски прорачун посљедице овакве измjене закона ниjе обjављен. То су све разлози због коjих се у демократским државама овако озбиљне измjене закона не усваjаjу на пречац, без процjене трошкова и jавне расправе – поручуjу у саопштењу.
Подсjетили су и да jе Удружење послодаваца Црне Горе jош у фебруару ове године позвало на повлачење свих измjена ЗоР из скупштинске процедуре зато што Уставом и законом предвиђен консултативни процес у Социjалном савjету ниjе био спроведен. Недавно jе, кажу, реаговала и Униjа слободних синдиката коjа jе истакла и све мане последњег амандмана, док jе начин његовог усваjања назвала “недопустивим закулисним измjенама”.
– Подсjећамо да су посланици владаjуће већине на jеднако нетранспарентан начин кренули у измjене закона коjи уређуjу државно тужилаштво. Иако jе процес учињен транспарентниjим после протеста домаће jавности и међународних организациjа, непримjерено jе заобиђен процес припреме закона и jавне расправе од наjмање 20 дана коjи се морао одржати да jе предлагач прописа била Влада. У односу на предлог да се путем измjене закона смиjени Главни специjални тужилац, Венециjанска комисиjа jе изразила забринутост због такве “злоупотребе законодавних овлашц́ења” и обjаснила да jе такво понашање “супротно природи законодавне дjелатности, коjа дефинише општа правила понашања, а не предузимање извршних радњи у односу на одређене поjединце или ситуациjе”. Посљедњу одлуку владаjуће већине, да се велики броj људи без оправданог разлога отjера у пензиjу само да би jоj се приближио и Главни специjални тужилац, сматрамо изразито неодговорним потезом на штету грађана и владавине права у Црноj Гори – саопштили су из ХРА.
Апелуjу на све посланице и посланике владаjуће већине да не подржаваjу законске инициjативе коjе се пласираjу без неопходних анализа, расправа и уз кршење Уставом и законом прописаних процедура, као у овом случаjу, jер таква пракса, истичу, не доприноси повjерењу у наjвише законодавно тиjело, смањуjе квалитет прописа, сужава културу диjалога и противи се демократским принципима коjи подржаваjу укључивање што више друштвених чинилаца у доношење одлука коjе се тичу друштва у цjелини.
