У оквиру Инвестиционог оквира за Западни Балкан, Црна Гора се приjавила за суфинансирање изградње друге дионице аутопута Бар–Бољаре, међутим, та апликациjа jе на чекању до окончања кост-бенефит анализе (трошкова и користи), коjу финансира Европска Унија (ЕУ) за комплетан пројекат. То је, између осталог, евидентирано у извjештаjу Европске комисиjе (ЕК) о Црноj Гори за ову годину.
– У развоjу инфраструктуре приоритетна jе изградња аутопута Бар–Бољаре, дионица између Смоковца и Матешева, коjа се реализуjе уз кинески кредит. Тај пројекат је доживио континуирано одлагање, диjелом због пандемиjе ковид-19 и прекорачења трошкова. Сада се очекуjе да ће први дио аутопута бити финализиран до краjа 2021. године – наводи се у извјештају.
Представници Европске комисије истакли су и да је нова влада, на челу са премијером Здравком Кривокапићем, успјела да умањи фискалне ризике, акумулираjући значаjне фискалне резерве за покривање финансиjских потреба у 2021. години, укључуjући и за додатне Програме подршке за ковид-19.
– Борба против пандемиjе уз проналажење равнотеже између стабилизациjе jавних финансиjа и подржавања економске активности брзо су постали приоритети. Упркос смjени власти дошло jе до континуитета у одговору политике на кризу. Владе су имплементирале пет пакета друштвено-економске подршке у укупноj вриjедности од око шест одсто БДП-а 2020. године и додатних седам одсто БДП-а 2021. године (укључуjући програме подршке заjмовима).
Мјере комбинуjу директне субвенциjе плата, повољне програме кредита, одлагање пореза и друге радње циљаjући на наjугрожениjе секторе. Црна Гора jе такође добила брзу хитну помоћ из разних међународних институциjа, укључуjући 60 милиона еура макрофинансиjске помоћи из ЕУ, чиjа jе коначна рата исплаћена 1. jуна 2021. године, након што jе Црна Гора испунила све услове – наводи се између осталог у извјештају. Додаје се да су економске мјере успjеле да обуздају броj стечајева у компанијама у Црној Гори.
– Броj стечаjева износио jе 785 предмета у 2020. години, готово исти броj као и у 2019. години... У међувремену, броj нових регистрованих предузећа у 2020. опао jе за 23 одсто током године, jер су неизвjесности повезане с пандемиjом одложиле нове инвестиционе одлуке упркос даљем олакшавању регистрациjе компаниjа – пише у извјештају. Између осталог, поменуто је и питање сиве економије, односно неформалног пословања.
– Питање неформалности у Црноj Гори углавном се односи на неформалне плате (давање новца на руке) и дио неформалне радне снаге, радиjе него нерегистроване фирме. Као резултат тога, значаjан дио становништва jе ослоњен на неформалну економиjу, коjа несразмjерно пати током економске кризе, јер се не може квалификовати за субвенциjе плата као у формалноj економиjи. До сада, борба Владе против неформалне економије ослања се првенствено на мjере контроле, ефикасниjи рад инспекциjске службе и увођење, 2021. године, нових система електронских фискализација рачуна за електроничко управљање и сигурносно штампање маркица – наводи се у извјештају.
Додаjе се да jе остварен напредак у стварању "дан унаприjед" енергетског тржишта, Стратегиjи развоjа саобраћаjа, заштити природе и Националном енергетском и климатском плану.
– Црна Гора би сада требало да се фокусира на енергетски сектор, трансевропске мреже, телекомуникациjе, ТЕН-Т и ТЕН-Е регулативу, зелену транзициjу, управљање отпадом, квалитет воде, заштиту природе и климатске промjене – евидентирано је у извјештају ЕК. Вл.О.
