У терциjеру постепено почиње захлађење на далеком сjеверу. Приjе свега, захлађење се одразило на биљке, а касниjе и на животињски свиjет. Биљке и животиње, коjе су вољеле топлоту, морале су да се повуку према jугу. Осим тога, вjероватно су се догађала многоброjна пресељавања, многе промjене услова живота и исхране и друге поjаве коjе су утицале на опстанак животиња. Вjероватно су се тада стварали такви услови за живот коjи су присиљавали jедну групу човjеколиких бића, коjа су живjела на дрвећу, да постепено напуштаjу начин живљења на дрвећу и привикаваjу се преласку на кретање по тврдом тлу.
Мислимо да jе у било каквоj шумовитоj области, коjа jе била насељена човjеколиким бићима, захваљуjући постепеноj промjени климатских услова, почело са проређивањем шума. Густе шуме су се претварале у шуме са пропланцима, у многим мjестима су се поjављивали велики простори коjи су били покривени грмљем или травом. У току сличних промjена биљног покривача све животиње, коjе су живjеле у тим шумама, нашле су се у новим условима преживљавања. Шумске животиње су морале или да се пресељаваjу у друге шуме, или да нестану, или да промиjене начин живота и прилагоде се новим условима живота. И ниjе ништа чудно што су човjеколика бића – маjмуни са дрвећа пошли свим тим могућим путевима, неки су нестали, неки су промиjенили станиште, неки су се прилагодили животу на тврдом тлу, а не на дрвећу.
Jа сам већ раниjе скренуо пажњу да су се преци четвороножних маjмуна, коjи су се кретали по земљи, претворили у четвороруке маjмуне, коjи су живjели на дрвећу. Сада се одвиjало обрнуто прилагођавање. Неки стално настањени маjмуни на дрвећу са добро развиjеним удовима за хватање – рукама, били су принуђени да се прилагођаваjу кретању по земљи. Али при трчању четвороношке по земљи, предњи удови – руке ниjесу му помагали у трчању, и било jе природно да се животиња трудила да се подигне на задње ноге и тако ослободи предње удове – руке да са њима може да ухвати неки предмет или храну, коjи су му били потребни. Томе су се прилагодили и савремени човjеколики маjмуни. Живот на просторима коjи ниjесу били покривени шумом, присиљавао их jе да усавршаваjу то умиjеће ходања на задњим удовима и корак по корак четвороруки маjмуни су се претварали у двоноге.
Вjероватно jе промjена климе у плеистоцену и проређивање шума, проузроковано тиме, принудило маjмуне са дрвећа да се прилагођаваjу трчању по земљи и усправном ходу. Али можда су такође, као и раниjе, jош у плиоцену, неки човjеколики маjмуни, коjи су живjели на краjу шуме или у сусjедству прориjеђене шуме, или областима без шуме, постепено могли да све чешће напуштаjу шуму и да излазе и траже храну на незаштићеним мjестима, гдjе jе кретање уз помоћ jедног пара ногу омогућавало огромну предност у односу на два пара ногу.
Прелаз од живота на дрвећу и од кретања на четири ноге на кретање на само jедан пар удова, тj. прелазак на усправно ходање, треба схватити као наjважниjу етапу на путу претварања животиње у човjека.
Тек тада, кад су се предњи удови – руке ослободили обавеза за кретање тиjела, jавила се могућност да се те руке могу употриjебити за друге, jош важниjе циљеве, а управо за држање предмета – оруђа. Камен или сува грана од дрвета, коjе jе узимао у руке да се заштити од неприjатеља, jављаjу се првим кораком на путу развитка умиjећа да се користи оружjем. И вjероватно су прошле многе хиљаде година jедна за другом, у току коjих су у разним мjестима Европе и Азиjе, првенствено на сjеверу ових континената живjела двонога бића, прибjегаваjући оружjу, кад су се нашла у опасности. Он jе користио камен, дрво, узимаjући са земље шта му прво дође у руке од оружjа само у случаjу опасности, коjа га jе угрожавала. Полако, иако веома споро, корак по корак се кретао напредак у коришћењу оружjа.
Превео са руског и приредио:
ВОJИН ПЕРУНИЧИЋ
(Наставиће се)
