То jе било у 8 часова уjутро, у 10 часова су се собне слуге чудиле њеном дугом кашњењу, њих jе то забринуло, отвориле су врата од нише и видjели царицу да лежи на поду. Перекусихина и Зотов, уплашени и изненађени, подигли су царицу, униjели jе и ставили на под на кожни душек. Доктор Роџерсон истог момента пушта крв царици и ставља на ноге шпански мелем. Царица ниjе долазила свиjести. Роџерсон jе два пута стављао загриjано гвожђе на њена рамена, покушаваjући да jе освиjести, али ни то ниjе помогло. Тридесет шест сати се организам царице борио са смрћу. Перекусихина се ниjе одваjала од Катарининог тиjела, доктори су стално миjењали марамице, са коjима су чистили течност, коjа jе излазила из њених уста. Само су покрети у стомаку показивали да jе организам jош жив, око девет сати императорица много теже дише, и на краjу, издахнувши последњи пут, цариса умире у 9 часова и 55 минута.
Башилов у своjим "Записима пажа" пише: "Jа сам дежурао поред врата те собе, гдjе jе лежало тиjело царице. Испред те собе су сjедjеле све собарице, собари и послуга и плакали за своjом господарицом и доброчинитељком. Одjедном су се отворила врата, цар и царица су дошли да се поклоне покоjници. Сви су пали ничице. Цар нам jе рекао: "Устаните, jа вас нећу никад заборавити и сви ћете остати овдjе". Ми смо клекнули на кољена, господар нам jе рекао: "Идите код шефа собара, код грофа Н.П. Шереметjева". Цар Павле I jе стигао из Гатчине jедан дан приjе смрти царице. Први му jе честитао ступање на трон капетан Тализин. Болотов прича, када jе кнез П.А. Зубов чуо за Катаринину смрт, њему jе позлило и он се онесвиjестио. Због тога што jе у том моменту било мало људи, цар Павле му jе, заборавивши на мржњу према свом противнику, први дао чашу хладне воде и посипао водом његово лице, да би га што приjе освиjестио.
Ево како описуjе своjе дежурство (дворање) дворска дама J.В. Новосиљцева прве ноћи послиjе царичине смрти: "Ми смо ушли у просториjу гдjе jе почивала покоjна царица. Она jе лежала у спаваћици на кревету, поред ње су били доктор и свештеник, коjи jе читао Jеванђеље. Рука jоj jе била опружена, jа сам jоj пришла и пољубила jе и ма колико jа била млада, мени jе пролетjело кроз главу да су до jуче многи људи били срећни да пољубе ту руку. У соби jе било много хладно, jа сам се умотала у капут, сjела у ћошак мало даље од ње, моjа другарица jе одмах заспала, доктор jе изашао због нечега, а свештеник ми jе пришао и рекао: "Госпођо, мени jе тешко, jа ћу да изађем и послаћу другог свештеника". Jа сам му предложила да узме колоњску воду и хтjела да му донесем воде, али ми jе он опет рекао: "Не, то ми ниjе довољно, jа осjећам да ћу да се онесвиjестим и само ћу вам направити проблем". "Онда радите шта вам jе боље" – одговорила сам му и он jе изашао.
Послиjе тога jа сам остала потпуно сама са тиjелом царице у полумрачноj просториjи, али се ниjесам боjала. Погледавши око себе, видjела сам мало подаље некакву слику, коjа ми jе скренула пажњу, jа сам пришла ближе да jе погледам. Згазила сам на нешто што jе испред ње лежало, а ниjесам могла другачиjе ни да урадим. И одjедном се поjавила глава човjека, коjи jе викнуо: "Шта треба?" Тада сам примиjетила да jе то био собар Н.Н., коjи се био од хладноће замотао у своjу бунду. Jа сам га смирила и извинила што сам га узнемирила. Он се опет умотао у бунду, а jа сам се вратила на своjе мjесто и почела да гледам у царицу, коjа jе лежала прекривена по глави. Одjедном сам примиjетила да се покривач изнад груди почео подизати, као да царица дише и то ми jе изгледало застрашуjуће. Загледала сам се jош пажљивиjе и подизање покривача jе постало jош примjетниjе. Примакла сам се постељи ближе, да бих се увjерила у то што видим. Док сам стаjала изнад ње, не знаjући шта да радим, ушао jе доктор и питао ме зашто ту стоjим. Jа сам му показала на груди покоjнице, коjе су се надимале и тихо рекла: "Ах, погледаjте, можда jе жива?" Он ми jе одговорио: "То jе последње кретање ваздуха у плућима".
Превео са руског и приреидио:
ВОJИН ПЕРУНИЧИЋ
(Наставиће се)
