U skladu s pomenutim dokumentom "Strategija za Kosovo i Metohiju", Đinđić je krenuo u odlučnu diplomatsku akciju: uputio je pismo Savјetu bezbјednosti UN 7. februara 2003. godine u kome je zatražio da se odredi tačan datum povratka srpskih snaga bezbјednosti u ovu provinciju, uključenje srpske strane u pregovore o budućem statusu i da se Srbima prizna status nacionalne zajednice. Ukazavši da je u toku proces prenošenja nadležnosti vlasti sa UNMIK-ovih na lokalne albanske vlasti, što će kao krajnji rezultat imati Kosovo s nadležnostima nezavisne države, osim međunarodnog priznanja. U tom pismu, on je izrazio zabrinutost za razvoj događaja na Kosovu i Metohiji, kao i bojazan za događaje koji će sliјediti: "Griјeše svi koji misle da to može proći bez dramatičnih posljedica", apelujući da je njegov osnovni interes stabilnost regiona. Uputio je pisma predsјedniku SAD Bušu, predsјedniku Rusije Putinu, premijeru Britanije Bleru i vodećim ličnostima Njemačke, Francuske i Italije, Savјetu bezbјednosti, razgovarao s grčkim ministrom spoljnih poslova i visokim predstavnikom EU za bezbјednost Havijerom Solanom.
Upitan za razlog iznenadnog otvaranja ovog pitanja, premijer je u svom maniru u intervjuu beogradskim "Novostima" 7. marta 2003, odgovorio da je njegova namјera bila "da sviјetu kažemo da niјesmo ničiji žeton u rezervi kojim bi neko namirivao svoje dugove". Reakcije koje su došle do njega na ovaj za mnoge iznenadni nastup, kako je rekao, bile su "prilično nervozne", kao da je zbog Kosova "pokvario odnose sa dosta svojih kolega u međunarodnim organizacijama‘‘. Slikovito po običaju, on je opisao ovaj, za neke analitičare, sudbinski zaokret: "Imam utisak da sam nekoga uhvatio usred nekih ‘radnji‘... Taman su napravili svoj koncept, a onda neki Đinđić počinje da ‘pali sviјetlo‘. I govori, stanite ne može više tako..." Premijer je ukazao da je u pitanju Kosova potrebno projektovati događaje bar do 2050, gdјe bi se predvidјeli trendovi i reklo šta je naš nacionalni i državni interes. "Duboko sam uvјeren da moramo da imamo konačno zaokruženu državu, pošto ona samo tako može da brani svoj nacionalni interes." Dramatično zvuče njegove riјeči u tom, posljednjem intervjuu: "Ne bih volio da učestvujem u nečemu zbog čega bi neko kroz pedeset godina imao razlog da kaže: onaj Đinđić je bio naivan, pravio je državu za nekog drugoga!" Premijer Đinđić i visoki predstavnik Evropske unije Havijer Solana u februaru su u Beogradu izniјeli oprečne stavove i poglede na problem Kosova i način njegovog rešavanja.
– Mi u Beogradu očekujemo da međunarodna zajednica jasno kaže da će u traženju rјešenja statusa (Kosova), pozicija Beograda biti uvažavana i interesi Beograda biti uključeni u to i da će to rјešenje predstavljati kompromis – rekao je Đinđić posliјe razgovora sa Solanom. Ponavljajući u više navrata da Beograd u ovoj fazi traži samo da razgovori o tome počnu, Đinđić je rekao i da je rјešenje problema važno i zbog toga što će Srbija uskoro dobiti novi ustav, a pitanje Kosova nije riјešeno.
"Nama treba trajno rјešenje koje će doniјeti stabilnost. Ova privremena, kratka rјešenja ne uspiјevaju na Balkanu. Ovdјe se ne radi samo o statusu Kosova, već i o statusu Srbije. Moramo da znamo kakav je status Srbije. Treba da pišemo ustav, a šta da kažemo o Kosovu u njemu? Da ne kažemo ništa? Mislim da imamo pravo da znamo kakva je naša država i niko nema prava da nam oduzme to pravo", rekao je Đinđić. S druge strane, Solana je ponovio više puta izričan stav evropskih diplomata da je priјe utvrđivanja statusa Kosova neophodno uspostaviti standarde.
"Niјesmo za to da u ovom trenutku počne razgovor o statusu Kosova. Želimo da razgovaramo o standardima i to je pozicija EU. Za mene, Kosovo je vođeno rezolucijom Savјeta bezbјednosti UN 1244", rekao je Solana.
PRIREDIO: MILADIN VELjKOVIĆ
(NASTAVIĆE SE)
