Европксим и балканским лукама у претходне двије године је било великих запљена дрога којим "послују" какао свјетске тако и балканске мафије. Брод и даље остаје примарно средство као начин за транспорта илегалне пошиљке, воће такође једна од опција за прикривање дроге. Према појединим анализама, једна од битних рута шверца дроге, посебно марихуане, јесте рута преко Црне Горе.
Балканска рута је одавно успостављен коридор трговине дрогом, посебно хероином, који у регион улази из Турске на путу према Западној Европи. УНОДЦ је претходно процијенио да 60-65 тона хероина годишње прође кроз југоисточну Европу, у вриједности више од 960 милиона еура у 2020. години.
Како наводе иуз Глобалне иницијативе за борбу против транснационалног криминала, велики токови хероина пролазе кроз Сјеверну Македонију и Србију, при чему је Ниш на југу Србије кључно чвориште трговине.
- Рожаје у Црној Гори такође је идентификовано као кључни центар за складиштење и дистрибуцију хероина. Хероин представља значајну могућност зараде за криминалне групе, јер га успут транспортују, прерађују, складиште и препакују. Килограм хероина на Западном Балкану вриједи отприлике двоструко више него у Турској и поново удвостручава вриједност када се продаје у ЕУ- наводе у извјештају из ГИ ( Kristina Amerhauser и Robin Cartwright).
Према тој анализи, канабис је најчешће коришћена и запљењена дрога на Западном Балкану. Иако је Албанија и даље највећи произвођач у региону, узгајање у затвореном простору забиљежено је и у Босни и Херцеговини и Србији.
- Велепродајне цијене (канабиса) крећу се од 1.000 еура по килограму у Црној Гори до 1.550 еура у Босни и Херцеговини и 1.900 еура у Србији, у зависности од квалитета и доступности. Профитне марже за кокаин су наводно прилично високе,али запљене кокаина у Босни и Херцеговини, Црној Гори и Србији остају ниске. Синтетичке дроге се кријумчаре у и кроз Босну и Херцеговину, Црну Гору и Србију. Већина долази у регион из Холандије, Белгије, Чешке и Бугарске, али су откривене и локалне лабораторије на Западном Балкану. Заиста, више од 140 лабораторија за синтетичке дроге откривено је у Србији између 2009. и 2019. године- наводе из ГИ.
Наводи се и да већи број запљена не може бити само резултат повећане доступности, већ може бити и последица повећаног капацитета за спровођење закона и нове технологије.
Уопштено је прихваћено да се проналази само мали дио пошиљки дрога. Ипак, уз велепродајну вриједност дрога, бројке показују који је ризик у питању. Канабис је и даље најчешће конзумирана дрога у све три земље, иако се наводи да је квалитет ове и других дрога низак. То сугерише да постоји разлика у профиту за мање оператере који опслужују локално тржиште и веће групе и мреже активне на уноснијим међународним тржиштима за које је Западни Балкан транзитни регион.
- Многе организоване криминалне групе укључене у трговину дрогом на Западном Балкану описане су као поликриминалне и укључене у трговину разним врстама дрога. Брзо се прилагођавају промјенљивим тржишним преференцијама и понекад плаћају у натури за различите дроге (нпр. размијена канабиса за хероин). То потврђују и вишеструке полицијске акције у којима се често запљени низ различитих дрога- наводе из ГИ.
