Да балкански картел не мирује говоре подаци међународне полиције. Међу водећима зашверц кокаина из Латиснке Америке означени су кланови из Албаније, Црне Горе, Србије... Нарко-бизнис балканске мафије прије пар година пробио је границе региона. Тако је организоване криминалне групе са ових простора позиционирао у сам врх европског нарко-тржишта. Трговци дрогом из Западног Балкана су све активнији у набавци великих количина кокаина на извору у Латинској Америци. То су подаци анализе ИНТЕРПИЛА и Канцеларије Уједињених нација за дрогу и криминал (УНДОЦ) "Cocaine Insights". Како би олакшали овај посао, они имају сталне становнике у Латинској Америци, било у земљама производње или у земљама које се користе као главна транзитна и полазна мjеста на путевима трговине људима у Европу.
Према овом извјештају балканска мафија је на "водећем мејсту" у растурању кокаина. Како је од раније познато, истакнути криминални кланови који се баве овим илегалним послом су посебно шкаљарски и кавачки клан из Црне Горе. Међу клановима са домаћих простора посебно се издвајају которски "кавачки" и "шкаљарски" клан који уско сарађују са мафијама из сусједних земаља али и оних са међународних адреса. Према ранијим процјенама, од прије двије године, годишње је тржиште наркотика у ЕУ вриједно најмање 30 милијарди еура.
Мафија наставља дјеловати из Еквадора, па чак и из затвора координира проток дроге у Европу. Еквадорски медији недавно су објавили да је најмање осам припадника балканске мафије идентификовано у операцијама са дрогом. Балканском мафијом управљају углавном четири породичне групе.
Како је писао албански lapsi.al, од 2001. године Албанци су почели да пристижу у Колумбију да би трговали дрогом коју је произвело неколико картела. Они су тада били само посредници, јер је то тржиште у Европи контролисала италијанска мафија.
Како наводе, током година, албанска мафија је добила на удару и почела да контролише улазак наркотика у разне луке Старог континента. Еквадор је тада постао привлачна земља због својих лоше контролисаних граница, погрешног правосудног система и такве економије која омогућава, кроз улагања, прање новца од дроге.
César Peña, тужилац Guaya, процјењује да је у посљедњих седам година водио истрагу против више од десет странаца, укључујући Косоваре, Албанце, Србе, Македонце и Црногорце, углавном због дроге. За Еквадор, контрола тока миграната из источне Европе представља изазов, па влада тражи савезе са другим земљама, чак и са Уједињеним народима.
- Дјелокруг ових организација за трговину дрогом је широм свијета. Иако имају операције у региону Балкана, налазе се у Албанији. Одатле шаљу делегате у Јужну Америку да преговарају о пошиљкама дроге у Боливију, Перу, Еквадор и Колумбију. Неки странци остају у Еквадору као колатерал или таоци појединаца који су отпремили дрогу на одредиште. Неки су убијени посљедњих година- пише наведени портал.
У Еквадору се процјењује да има око 3.000 Албанаца (незванична бројка) и да би многи од њих могли бити умијешани у трговину дрогом. Испоставило се да нико од убијених није био вођа групе. Руководиоци се, према писању медија у Еквадору, углавном налазе у Дубаију, гдје такође контролишу сву трговину кокаином.
